Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 495

Трстивница. ГГриогЉио Ђо°рђс СтратимиЈмвиИ. — Сш1е зе уј1е ћгапе. Рпорсш IV а п о \ т к о. — Дервиш-кула. Приопћио П. С. ИванчевиЛ, учитељ у манастиру Гомионпци. — ХЛакоу §;го1>. Рпорио (1г. С1Г0 ТгићеНса. Годпшња цнјена са поштарином 2 фор. Поједине књиге са поштарином стоје 80. новчика. Ручни рад у мушкој школи. Приложак за доиуну школске наставе. Написао Ђуро М. Бугареки. Прештампано из извјештаја српскоправсл. богословског сјеменишта за школску годину 1890. 91. Сарајево земаљска штампарија 1891. 8-на, страна 44. Садржај: Махане и недостатци у нашем јавном школовању; I. Суштнна ручног рада у мушкој школи; II. Питање мушког ручног рада у прошлости, летимичан преглед његовог развијања; 1П. Предлог, да се мушки ручни рад уведе, ма н покушаја ради, у некоје школе у Босни и Херцеговини. Извјештај о православном богословском заводу у Задру за школску годину 1890.-91. Година ХШ. Задру, нечатпа Ивана Водицке 1891. Садржај: I. дно. 0 зборницима каноничкога права у римокатоличкој цркви. — Поздрави приликом устоличења новоименованог епископа преосвештенога господина др. Никодима Милаша. II. дио. Правосдавни богословски завод: а) управитељ завода, о) наетавничко особље, в) преглед предавања, г) библиотека, д ) главније наредбе, ђ) љетопис, е) слушаоцн богословије, ж) приправници богословије, з) штатични преглед. Објава. Позив на претплату. Познавалац нашег црквеног живота морао је давно уочити ону неједнакост у извршивању црквених обреда, која се у нашим православним црквама на разним крајевима нашега народа појављује. Разлнка та постала је временом отуда, што су поједини служитељн олтара господњег нридржавали се стародавних обичаја, којн су се у појединих цркава затекли, а негде је узроком била и та околност, што многе цркве не имађаху црквенога тнпика, којп би пх упутио реду, те послужпо свештенству као закон, ког би се у пзвршиваЈБу светих црквеннх обреда придржавали. Но и оне цркве, које имађаху типика, штампаног у Русији, несу могле с њиме увек довољно да се користе, јер овај беше на многим местима нејасан пепотпун, те је отварао врата лнчном схваћању појсдиних одрсдаба, што је проузрочпло, да се правило црквсно разно ту-

мачило, а још различитије изводило. Та разноликост давала је често повода свештенству, да затражи, да се типик наше цркве темељно пречисти, нејасностп протумаче и ударн темељ строгом једнообразном вршењу црквених обреда у нашој св. цркви. Да ту потребу пашега црквенога живота у колико је могуће попуним, ја сам се ето подухватио тешкога и' мучнога посла, те написао п протумачио типик наше правоелавне цркве. При овом послу прелистао сам сгаре и нове типике, проучпо све важније списе, којн о овом предмету говоре, а особито ми у овом послу беше од велике помоћи она црквена књижевна работа, што је с благословом св. Сннода у Русији печатана, те сам по њима п по другим ауторитативним изворима наш типик разјаснпо н попунио. Тај тако наиисати типик поднео сам нашем св. архијерејском Синоду на одобрење и благослов, а св. Синод благоизволео јс дело ово дати на преглед, оцену и мњење меродавним стручњацима, а пошто је стручна оцена веома повољна била, то је Свети Синод наш благоизволео донети закл.учак у седнпци својој од 17. окт. о. г. М. 449. — Син. 19. ех 1891., да се овај типик у ЂогословхсЈи као учебник заведе , ноделивши ми уједно благослов и дозволу, да га печатати могу. С благословом дакле св. Синода штампаћу ВЕЛИКИ ТИПИК или УСТАВ ЦРКВЕНИ. Од какве ће користи бити ова књига свештенику, учитељу, богослову, прииравнику и појцу, о томе држим да ми није нужно говорити; особпто ће она добро доћи младом свештенику, кога ће она у цркви при служењу да руководи и упути шта, кад п како има да ради. Овде ћу само у кратко навести садржај књиге. Доносн пре свега: Правила кад се звони и како? Кад се пале свеће н које? Кад се облачи свештеник н у које одјејаније? Кад се кадн и како ? Кад сс свлачи и навлачп завеса ? Кад ее отварају и затварају двери? Кад се скида камнлавка п ћелепуш. Затим иде: Мала вечерња, свакадашња всчерња ; вечерња кад се поји алилуја; веч< ри.а недељна; мало и велико повечерије; свеноћво бденије у очи недеље и у седмичне дгше: по