Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 5

тера и ђакона. Ријечју и примјером утврђујући Хришћане у вјери, и опомињући их да се витле свега чувају јереси, које се тада појављиваху и распростираху и да се строго придржавају апостолских предања, молио је св. Игњатије Поликарпа и у опште сву цркву, да помогну његовом мученичком подвигу својим молитвама, да би га Господ удостојио да буде храном звјерова и да се јави пред лицем Христовпм. У име благодарности за указану му од њих љубав и ради свједочанства истинитог учења, које бјеше рад да крвљу засвједочи, св. Игњатије написа посданице к црквама, које га поздравише. Страхујућп, да му не би братска љубав Хришћана сметала у свршавању мученичког подвига, о којем се он Сам ватрено молио а и друге молио, да се моле за њ', Игњатије је послао нарочиту посланицу к цркви Римској, камо је всћ стигла вијест, да је он осуђен да га у римском Јџхрку поједу звјерови. Да не би Хришћани у Риму с другима имали малодушну намјеру, да својпма молбама отклоне смрт св. исповједника, св. Игњатије самим дирљпвим (тронутим) опоменама моли Римске Хришћане, да му не сметају да се мученичшш подвигом сједини с Христом. „Умољавам вас, пише он између осталога, не указивајте ми неумЈесне љубави; пустите ме, да ме звјерови поједу и да помоћу њих достигнем Бога. Ја сам пшеница Божија. Иека ме искидају звјерски зуби, како би постао правим хљебом Божијим. Боље је да поласкате звјеровима, да они буду гробом мојим, п да ништа не оставе од тијела мога, да не би коме и после смрти своје био на терет. 0, кад ее не би само лишио за ме приправљених звјерова ! Огањ н крст, чоиори звјерова, сјеча, тргање, ломљава костију, рсзање удова, тргање цпјелога тијела, љуте муке ђаволове нек дођу на мене, — само да достигпем Христа" ! Из Смирне приспје св. Игњатије у Троаду. Овђе чу радосну вијест, да је гонење у Антиохији утишано те да је цркви повраћен мир. У радосном расположењу написао је он посланице к Филаделфијцима и Смирнцима, побуђујући Хришћане, да приме живо учешће у радосном догађају Антиохијеке Дркве, а посебице писао 1е Поликарпу епископу Смирнском, молећи га, да ма кога отправи из Киира у Антиохију да утјеши тамошњу цркву и препоручи му да пише и другим црквама, да и оне то учине. Свуда. су Хри-

шћани срјетали св. Игњатија с пуно радости али уједно и с пуно тешке бриге. Пошто је св. Игњатије стигао у Рим, буде одмах одведен у амфитеатер и предан гладнијем звјеровима, који га у часу растргаше и поједоше; од тијела његова осташе само најтврђи дијелови, које вијерни сакупише и превезоше из Рима у Антиохију. Мученичка смрт св. Игњатија догоди се 20. децембра 107. год. по Хр. У тај дан и светкује православна црква његову успомену. 2. Од св. Игњатија Богоносца остало је 12 посланицакЕфесцима, Магнежанима, Талијанцима, Римљанима, Филаделфијцима, Смирњанима Марији Косоволисти, Тарсијцима, Филибљанима, Антијохијцима, ђаконону Ирону, и к Подикарпу епцскопу Смирнском. Све посланице св. Игњатија, нскључујући посланицу Римљанима, о садржају које је горе споменуто, управљене су против сувремених му дажних учења, с једне стране јудејствујуЛих, који су Хришћанство представљали као допуну јудејству, и који су са слијепом приврженошћу к старозавјетному закону сједињавали понижавајући појам о лицу Исуса Христа и Изеговог Еванђеља, а с друге стране докета, који су једнострано појимали Божанство Христа Спаситеља, који у Њему ннсу признавади ништа човјечанскога, него који одрицаше истинптост Његова вапдоћења, страдања и васкресења. По окодностима, у којима се налазио Антиохијски епископ, кад ]е писао своје посданице, он не излаже н не опровргава тодико те лажне науке, колико предохрањује од њих Хришћане и у краткима но пунима духа и силе изражајима засвједочује и улијева Хришћанима примљену од Апостола вјеру своју у истинито Божанство и човјечанство Искупитељево. Привешћемо неколика мјеста из посланица Богоношчевнх: „Некоји, пише он Ефесцима — имају обнчај притворно носити име Христово, међутим чине дјела недостојна Бога. Ви од њих бјегајте као од дивљих звјерова: јер то су бјесни пси, који пз потаје уједају. Клонпте се од њих, јер они пате од болести, која се лахко не да излијечити. Њима је потребан само један лије^в&Шј" тјелесни и духовни, рођен п нерођен, Бог у. тцјелу, у смрти прави Живот, од Марије и од Бога,с почетка подвржен, а за тим неподвржон ртра ; дању, Господ наш Исус Христос. И тага^ нцко-