Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

нека вас но вара: у остадом ви се и не дате варати, ј ер сте потпуно иредани Богу. Јер кад се међу вама не породи никаква распра, која бп вас растројити могла, то ви за цијело жнвите, ко што је Богу по вољи. Ја сам смет ваш и морам се очистити вашом, Ефесци, на вијеки знаменитом црквом. Тјелеени људи не могу чинити оно гато је духовно, ни духовни оно што је тјелесно, тако као што и вјера не може чинити дијела својственијех невјерију, ни невјерије — дијела вјере. Но код вас је духовно и то, што чините по тијелу зато, што ви све чините у Исуеу Христу. Сазнао сам, да су вам неки дошли са злом науком. Но ви нијесте дозволили, да се она међу вама сије, јер сте затворили уши евоје, да не чују оно, што они сију, пошто сте ви право камење храма Очевога, приправљено за здање Бога Оца. (Ефес. П., 21.). Ви се подижете на висину оруђем Исуеа Христа т. ј. крстом, средством цркве, св. Духа, вјера ваша вуче вас на висину, а л.убав вам је пут, који уздиже к Богу. И тако сте ви саПутници један другом, Богоносци и Христоносци, светоносци, у свему украшени заиовједима Исуса Христа. С тога се ја и радујем томе, што сам се удостојио да се писмено разговорим с вама и подијелим радост моју с вама, јер ви као што је својствено другом животу, ништа друго не љубите до ли Бога'" ~У посланици к Магнежанима овако св. Игњатије опровргава оне, који бране јуде]ство (јудејствујуће); „Не дајте се варати страним паукама, пи старим баепама, које ништа не вријоде. {I. Тим. I., 4). Јер ако ми до сада још живнмо ир закону јудејеком, то јавно прпзнајемо, да нијесмо прнмилн благодати. И божанствени нророци живјоше о Хриету Исусу, с тога и трпљеше гонења. Задахнути благодаћу Бзеговом, они су увјерили невјернике, да јеједан Бог, који је Себе јавио у Исусу Христу Сину Свом, који је

Ријеч^ ЕБегова вјечна, и којн је у свему угодио Оцу, који Еа је послао". „И тако, ако су се они, који су живјели у старом поретку дијела, прнближавали новом уздању и већ нису суботствовали, него су живјели животом Васкрсења, у којем је и нама кроз- а њ живот засијао, кроз смрт Нзегову, премда ју неки и опровргавају, по кроз њезину тајну примили смо ми начело вј ере, и ради ње трпимо, да би били ученицима Исуса Христа јединог учитеља нашег; то како можемо ми живјети без Бзега. кад су и пророци, ученици Његови по духу, очекивали Нзега као учитеља свога. По тому Он је Тај, Кога су они праведно очекивали, и Који ј е, кад је дошао на земљу, васкрсао их из мртвпх." (Мат. ХХУП., 52.). Изричућп своју неодољиву жељу, да би пострадао за Христа, св. Игњатије пише к Рпмљанима: „Кнез вијека овога хоће да ме иревари и да уништи мој у жељу управљену к Богу. Нека му нпко од вае не помогне. Бол>е је да будете моји т. ј. Божији. Не будите такви, који призивају Исуса Христа, а радије имају свијет. Завист да нема станка у вама. Жив вам пишем, а горим жељом да умрем. Љубав се моја распела, п у мени није огањ, који воли ствар — материју, но вода жива, која говори у мени, и довикује ми пзнутра: „иди к Оцу." Ја не налазим сласти у храни тјелесној ни у задовољству тога живота. Хљеба Божијег желим, хљеба небееног, хљеба жпвота, којије тијело Исуса Христа Сина Божијег, који се је родио. у последње врпјеме из сјемена Давидова и Аврамова. И пића Божијег желим, — крвп Нзегове, која је љубав непропадљива п жпвот вјечни." Чптн. 1891. С руског иревео: Лазар Богдановић, свештеиик.

Крсно имо, а Ријеч за У најновије вријеме почео се је српског народа у овим земљама лијепити један туђ и несрпскн обичај, унрав једна западничка новотарија, а то је: слављсњс имсн-дана. Прије десетак годпна ннје се код нас овдје нн знало шта је то имен-дан.

н е Имен-дан. времена. Па н сада маса простог народа незна за то, а свијесни опет неће да знају зато, него само они, који се одвајају од простог народа, и који примају и усвајају све што је туђе, те се тако одрађају од свога рода и народа. Па и код ових, то се пз више узрока, или управ на више начина увлачи,-