Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 17

Из једног старог требника доставио: протопоп Саво.

Добротом пречасног игумана манастира Добрићева г. Јевстатија Гаћиновића, дође ми до руке један стари требник, на коме нема корица, а предњи и задњи лиетови нијесу на броју. Гледајући пак на унутрашње листове, смије се слободно тврдити, да није готово ни мало употребљаван, а што није читав, криво је, ваљда, вријеме, кроз које је патио чувајући се док је дошао до овог времена и мојих рука. Овај лијепо руком исписани „Требник", као што на њему стоји написано, својина је неког „попа Вукоте." При крају истога требника стоје написане ове ријечи: „С([ ,110литлкник'к попл кгр вукот! ш Никшићл: поклони ,-и& гл дВ^окникт. кгр Вдси /пе ш лмнлстирл гк. ЛУки, л1ногл .«8 л-бтл." Велики труд уложен око израде овог почађалог требника, чис/гоћа и тачност рада, као у „штампи", заслужује да се споменемо његовог писца т. ј. писара, може бити баш К1 ; р В<шл1 а , па и попа Вукоте, који га сачувао и својима у аманет предао. Исписан ^е сав црвеним и црним мастилом на доста тврдој хартији; а само сам у читавоме нашао једну ријеч црвеним мастилом превучену — даклен: погрешку, коју је сигурно писар и нашао, па и поправио, не жалећи што ће му тако диван рукопис бити украшен једном подебелом линијом под којом је она сувише написана ријеч. Како онај горе речени натпис, тако и неколико утурених листића исписани су старим словима — босанчицом и рекао би да ће бити доцније приписано, може бити и руком самог попа Вукоте, који своме дародавцу вели: ,,/иногл ЛЈ8 л"6тл."

Покрај много скраћених ријечи

са „титлама"

као и истурањем задњих слова на врх краЈа исте ријечи, има много ријечи, које нијесу славенски, н. пр., као сад у требнику: град-стјену, прва је ријеч у овом старом, а друга у садашњем. Даклен, мало има старосрбуљски. Према свему, о љепоти израде, не би имао шта примјетити десници доброг „духовника", ни онај што се „кичицом" занима; па и њему би мислим прије, без помоћних линија слова из реда искочила, но „духовнику", који их је у

овоме требнику тако ситно написао, да су мало која и у данашњој штампи тако ситна. Толико стрпљења, у макар коме раду, имају ли данашњи смирени духивници? Штета што се не зна из кога је доба, као и ђе је тај манастир св. Лука; ако то не буде из свете горе донио попу Луци који калуђер, који је обишао и Никшић просећи милостињу за своју свету обитељ. Но мучно да би он могао овако лијепи требник поклонити, већ ако не буде поп Вукота био ђак код „кгр В лјил Г а " те тамо неђе код истог и „књиге изучио," јер у првашња времена, сваки калуђер изучавао је по једног ђака, који га је служио, са њим у парохију ишао, и звао га својим „духовником" и пошље кад би и он обукао црну мантију. Из овог „молитавника," исписат ћу вам, браћо читаоци, чин превођењаиз римо-католичке вјере у нашу православну. То чиним највише због тога, што тога чина нема у нашим ручним требницма, па би може бити коме и затребало. Ја ћу засад исписати читав чин са новим правописом и потпуно, а кад ми вријеме допушти, пренијећу све слово по слово. 7 ,Ош латинскије на освјешчение. и Сице пријемлем приходешчих от латинскије вјери, к нашеј правјеј вјери, поставет их пред свјатим олтарем: Благословившу јереју, таже, трисвјатоје, и

по оче наш, дјаконства

возглашаЈе

подобаешши всака слава чест: . . . Таже глаголет „поп" јему: Отрицајешилисе вЈ - ери латинскије, и субботства, јеже петар „гугниви" в римје уставил је: Глаголет он: Отрицај у се ј его и всего ученија латинскаго, и опрјеснака их и суботства их. Вјерују во свјатују и јединосугачнују троицу поизволениј у божиј у. Глаголет поп: ВЈ - ерују во јединаго Бога:.. по стиху, все до конца: и он по нем глаголет:.. Таже глаголет јереј молитву сију : Боже Спасе наш. хотеј в сјем человјеком спастисе и в разум истини пријти прими раба својего . . . име . . . једва взникшаа отласти. и взлјубившаа вразум истини прити ти бо рекал ј - еси. и иније овце имам. јеже не сут огдвора сего. и тије ми подобајет привести. и глас мој 1