Bosansko-Hercegovački Istočnik
3
Св. 1
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 33
6. У нашим свештеничким с^едницама све што се год буде радило и ријешавало, свештеничка сједница ријешава : да ни један свештеник не смије казивати ниђе, него треба да остане у тајности. 7. Према записнику I. главне свештеничке сједнице држане 1./УГ 1890. г. у којој гласи: да се четири главне и редовне свештеничке сједнице обдржавају; то данашња сједница нађе за сходно: да се три пут обдржавају у Травнику а свака четврта у Зеници, у парохијалним уредима гђе пресј едник одреди. Са овим је IV. свештеничка сједница закључена и подписана. V. Свештеничка сједница V. држата је у Зеници дне 25. априла 1891. у парохијалном бусовачком уреду и на истој је закључено ово: 1. Позивајући се на позив број 12. V. редовне сједнице, г. М. Јелић примјећује, да поменути позив не одговара закључку I. сједнице из тачке 4. т. ј. да позиви нијесу на вријеме разаслати, нити предлози дневнога реда икакви исгакнути; те би желио, да у будуће према закључку те тачке поступа се. На запискник IV. сједнице прибиљежени изостанак свој, разјашн>ава г. Јелић одбору тим: да нијесу узрок онп разлози, које Високопреч. Конзисторија у своме допису истиче, већ они, које је на вријеме још изјавпо поменутој сједници у своме допису . . .; а да ј е допис доиста отправљен, тврди потпис иоштансиог чиновника у доставној књизи. 2. На примјетбу г. Јелића број 12. редовне сједнице пресједништво одговара: Ношто чланови свештеничке сједнице нијесу изнијели никакових података, то и пресједништво није могло истакнуди такође никаквих предлога на вријеме. Позиви нијесу на вријеме издати за то, што је пресједник уз часнн пост оптерећен послом био. На Другу прпмједбу IV. сједнице, иресједништво изговара: да извину г. Јелића није никако примио. Ванредну свештеничку сједницу предсједник °Дређује 4. јуна 1891. у Зеници, ради брачних парница и евентуалних предлога. Са овим је У. свештеничка сједница закључена и потписана.
VI. Дне 25. јула 1891. г. у Травиику обдржавана је VI. свештеничка сједница и на истој решавано је слиједеће: 1. Предсј едништво изнатпа мнење на први предлог свој, да испрошена дјевојка не буде одведена прије кући жениковој, него се вјенча. На овај предлог пресједништва, остало се свештенство саглашава тим, само ако би могућно било увести. 2. На прву тачку дневнога реда, једногласно свештенство саглашава се, да у случају ако није неко лице убиљежено у домовник, да у томе случају, мора се дотични позвати на свједоке, које ће свештеник преслушати и њихове доказе прибиљежити. 3. НТто ее тиче претплате на „БосанскоХерцеговачки Источник", сви изјављују да су уплатили, но поред овог пита се још: зашто да Источник излази један пут у два мјесеца а на два табака, ал' кад је подигнута преплата, обећано је да ће излазити у мјесечним свескама у величини од два табака (?) 4. Пресједништво изнаша имена, за неуредност уплаћивања вјенчаних печата, од стране неких свештеника, па би желио да сваки дотични женик прије вјенчања сам лично или преко парохијалног уреда добави печат од проте. На ово се сви сагласише. 5. Под овом тачком закључује се, да сваки печат од вјенчања, нма се под уредовним бројем сачувати. 6. Сваки свештеник у својој цркви као стар^ешина има право наредити облачење дјеце и остало што би неуредно примјетио. Учитељ или ко други, који није позват да се мијеша у црквене послове, нема право приговарати свештенику ни за ово ни за оно, него свак о свом послу нек се бави. У случају ако би се овако што придесило, свештеник да предузме нужне кораке. 7. Парохијални уреди имају дописе шнљати оним путем, који за с.ходније нађу. 8. Пресједништво примјећује, да због свога осуства, нијесу за данас позвана она лица, која нсују и свађају се и т. д. 9. Чланови свештеничке сједнице једногласно саглашавају се, да није угледно ићи на таква мјеста, која би вриј еђала њихов свештенички углед, те ће се таквих мјеста и клонити.