Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 34

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

10. Пресједништво примјећује, дазбог свога осуства није могло позвати странке, те се зато остављају за идућу сједницу. 11. Једногласно закључује се, да ни један свештеник непропусти доћи у цркву на божанствену службу, осим кад је спријечен послом. Са овим је VI. свештеничка сједница завршена и потписана. УП. Свештеничка сједница УП. држана је дне 31. октомбра 1891. у Травнику и на истој је ријешавано слиједеће : 1. Пресједништво отворило је сједнпцу тим, што је прочитан Конзисторијални допис као одговор на VI. свештеничку сједнииу, што се прими к знању с том примјетбом, да „БосанскоХерцеговачки Источник" излази уредно мјесечно с' тога разлога, да се новости преко тога листа прије дознају, него ли преко других лпстова. 2. Одбор свештеничке сједнице нађе за умјесно неистицати јавно неморална лица пред свештеничку сједницу, него нек остане да сваки свештеник свога парохијанпна у четири ока посавјетује. 3. Ако би свештеник прпмјетио да има и таквних лица, која смутњу у народу праве ил' на свештенпка којекакве лажи износи, дужан је свештеник посавјетовати га да се окане тога, а

поред овог' потребито је да и сам свештеник удеси владање своје на спрам поменутих лица. 4. Ако би се који парохијанин трезио, да нема одакле дати своме евештенику бира, то дужан је свештеник претрпити се до бољег времена, а од оног, који је могућан п може дати а неће да даде, упућује се сваки свештеник овог протопрезвитерата, да му било којим начином наплати. 5. За лица она, која чарају, одбор решава да се позову на идућу сједницу, која данас позвана нијесу. 6. Пресједништво предлаже да би добро било домовнике набавити, и усљед тога свештеничка сједница изрази се, да би боље било организирати парохије, па онда и домовнике набавити. 7. За вјенчану форинту, одбор ријеши ово: да при прегледању протокола надзиратељ води о том рачун. 8. За фонд удовица попадија свештеничка сједница, тек ће се онда одазвати кад впди правила која ће се за то установити. Са овим је закључена свештеничка сједница и потписана. У Травнику , за годину 1890. и 1891. Прибиљежио: Ноп Нико.

Духовпо љекарство против злих помишљаља. (пролошка поука).

Зле мисли, муче и уземиривају многе побожне људе, па је нужно да их познамо и да разумјемо, кад су грјешне мисли а кад нису, па да се научино, како их ваља лијечити и од себе одгонити. Тројака су узбуђења, која се у помислима дешавају и та су: о нечистоћи, о неверовању и о хулењу. На те помисли, ова су лекарства. Прије свега треба знати да у злим мислима, нема грјеха никаквога, кад воља и разум човечиј, тим злим мислима неодобравају него их шта више мрзе и нежеле их. Но кад се тима мислима воља и разум човечиј самовољно наслађава, свим срцем и душом подржава их и воли, тад су те мисли гријех смртни. А кад когод, узнемираван таким помислима и не волећи их мучи се, па сматра,

да је већ по томе грјешан; тога вара ђаво и о:н је малодушан, јер непознаје разлику између помисла и одобравања или пристајања. Али треба знати, да није свеједно, помислити и пристајатг:'. Јер кад љубимо зле мисли и њима се наслађа,вамо и желимо нх свим срцем, умножавајући их у уму нашем, тада тек ми пристајемо и одобрр,вамо их- Но ако их ми мрзимо и нежелимо, већ оне саме на ум наш наилазе а ми се од њих одвраћамо, тад је извјестан знак, да нема нашег пристанка на њих и није нам потребно савјест нашу о њима морити, јер нам оне шта више награду код Бога умножавају кад нам жестоко прете, а ми их једнако савлађујемо и на њих непристајемо.