Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 82

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

чињена зла п позив к повратку и срества како за живљење тако п за обратни пут и отворена наручја и увјерење о неизмјенпмој љубави; све је ово било у нераспечаћеном писму и све је то изгубљено за то што писмо није прочитано. Исто то налази се у Слову Божјем; све је то за вас. Читајте дакле Слово Бозкје, читајте док вас оно може обратити на прави пут, читајте га сад одмах не одлажући; молите се Духу светом да би вам он дао могућности да осјетите пуне љубави ријечи Оца небесног: „вратите се, вратите

се под мој кров." Писмо Милостивог Оца увтерава вас да су све сметње уклоњени и вама остаје само то да предузмете обратни пут. Чптајте Слово Божје, не остављајте га више неотворена; пробајте само упознати се са његовом садржином, па ако заиста нађете у њему оно исто што је писао отац оном младићу, то вратите се под отачански кров. Бог вам иише, дакле не остављајте Његова писма нераспечаћена. (С руског). Ур.

Пут срећи и богаству (по Франклину).

Многи се данас жале на рђава времена, на дације и трошкове државне. Ну кад бн на нама лежале само државне дације, нс би осјећалп толико, 1 ер нису тако тешке. Ну на несрећу ми сами себи намећемо толике дације, да су по сто пута теже од државних и општпнских. Те дације товари нам наша љеност. Љеност јс каб и рђа, која више поједе но што заради. Ако хоћеш срећу у животу, а ти не губи вријеме забадава. Вријеме је скуиље од свакога блага. Губљење времена је највећи дио распикућства. ЈБеност прави свако дјело тешким. Гони своја дјела да она нс би тебе гонила. Рано лежи, рано устај и бићеш здрав, богат и срећан. Ко хоће да се обогати од плуга, тај је дужан сам да држи плуг. Недостатак пажње и старања много више шкоди, него недостатак знања. Око газдино корисније је за дјела, од обје руке : не пазити на раденике, значи оставити кесу отворену. Сувишно повјерење у других, узрок је што су многи пострадали. Ако хоћеш да ти је слуга вјеран, а ти служи сам себе вјерно. Изгубљен клинац, губи се потковица; изгубљена потковица квари се коњ; због немања коња, пропада седло, и све то произлази од маде не пажње — на изгубљени клинац коњ ске потковице. Труду и бризи за своју цијељ, неопходно је нужно додати — штедњу. Ко не умије, да штеди, по мјери своје зараде, тај ће да проведе цио вијек као год и веверица у точку, и умреће, а не ће вриједити ни гроша. Ако хоћеш да будеш богат, а ти мисли онолико исто о штедњи,

колико мислига и о добитку богастг.а. Ко троши више но што зарађује, тај никада не може богат бити. Пиво, вино и ракија, или једном рјечју г кафана^ — нама је дражија од васпитања нагае дјеце. Би^етерећи: „па ми помало иијемо, само колпко ради друштва и разговора." Но не треба заборавл>атп да много пута по мало чини много , и да су многи разговори — жразни тсловп. Чувајте се малих трошкова. Мала протока често потопн велику лађу. Задуживатп се — то је лудост. Задужујући сс, дајеш другима власт над твојом слободом. Рецимо ти немаш да платига на уречено вријеме; тебе је стид да гледага у очи повериоцу, ти се претвараш, лажеш. Да, задуживати се, значи учити лагатп, јер лаж иде за стопама дуга. За старост и за нужду чувај докле можеш, јутарње сунце не продужава се цјелога дана. Зарађуј што можеш и зарађено чувај. НГтедња је камен, којп преобраћа олово у злато. Постарај се да добијеш тај камен, и онда се не ћега жалити на рђава времена и на своју сиротињу. Иску ство — то је скупа школа ; мучно да се може љепше паучити у другој школи као у овој. Али у овој школи не изучавају се сви п свакада. Своје сопствено искуство љепше је од сваког савјета, но и најбољи савјет не може да улије добро владање. Ко заборавља лекције живота и не прима добре савјете, тај нема од куда да чека за себе помоћ. И савјет најмањега, може многода научи. Ималени миш, спасава живот лафу. „Ко има уши да чује, нека чује !" Тодаспт " ^ х слхаЛе