Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 100

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 3

јима. Помоћу маџарске владе у Босни је јачало римско свехптенство, које је за наш народ било неприродно; за то и наћићемо тамо да се богумилска јереса развила више него и у једној српској покрајини. Просто буди речено: у Босни је богумилство одзпв велике религиозне западне скучености. Ово богумилство у Босни било се врло оенажило и много је штете донијело српскоме народу, а нарочито у доласку Турака. Овако од прилике било је зкалоено и узмућено стање Срба и осталих Словена на БалканскоМе полуострову у половини ХП. виј. Блгари налазећп се на истоку ближе к центруму византинске снаге, подлегну Грцима и приме грчку јерархију, а Хрвати будући на западу приме латмнску службу и јерархију. Једини Срби налазећи се у средини између н>их одрже своје и једно п друго. У псторији Срба до овђе нећемо наћи ништа друго до то: да се српски народ еклања Риму а сад опет Цариграду, али то се не смије назвати колебањем у вјери, него добра и мудра тактика народних вођа, да се одржи и очува између два велика и снажна непријатеља. На српски народ ратовао је Исток и Запад, т. ј. Дарпград и Рим. Источнп царевн тражили су вјечиту политичку надмоћност над Србима, помо^у чега опет и цариградскп патријарси настојаху одржати и своју црквену власт, а папе нз Рима тражише и једно и друго. Ова тешка и мучна времена у српскоме народу утврдила су идеју: по што по то имати своју државу и народну цркву п тако отрести се и Цариграда и Рима. Али се ово није дало лако учинити. За ово огромно дјело' требао је огромни ум, а малена Србија није га имала; обични човјек ннје га могао извршити, него је требао ванредан ум, кога ће Бог за то нарочито назначити. И до иста у овим мучним н критичним временима на српском обзорју јавља се Велики Немања, који српски народ уједињује п ослобођава Цариграда, а одма за њим долази његов спн св. Саво, који опст црквом уједшш Србе у душевну заједницу и тиме их ослобођава Рима и Цариграда. Немања је бпо српски краљ. Ступио је на владу 1159. год. Његови ђедовн и прађедови бивали су срнскп жупани. Споменуте године наслиједио је очевину у Рашкој, а то је био само неки дпо од српскнх земаља. Немањин задатак био је великн и у оно вријеме тежак; ујединити и ослободпти од туђина српски народ била је

жеља Немањина. За велику његову мисао требала му је љубав народна, а донекле и пријатељство сусједа. За ово отпочне по народу зидати цркве и манастире и тако задобије за се љубав народа. У почетку нађе и насдона код византинскога цара, који није умпо увиђети Немањину жељу. И тако Бог му поможе те у брзо присвоји земље, којима владаше многи српски кнежеви и жупани; а земље, које су бпле под Византијом, такођер једну по једну поизотима и присвоји за вријеме цара Исака Анђела, којп свој живот трошаше више у источном раскошлуку, него у државноме послу. Ето тако Немања је остварио српску државу и престао је страни политички уплив у српскоме народу, алн је иитање сада, је ли престао вјереки уплив Рима и Цариграда и да свештеници источни и западни не сруше је? — Чесп и Пољаци бијаху сачували своју спољашњу независност, али изгубише унутрашњи строј и народну цркву, а Хрвати због римских сплеткарпја изгубише и једно и друго. У ово вријеме Рим је био једна страшна аветпња, која прождпраше јевропске државе и народе. Уз то имајмо на уму још и то: да су српске земље биде кланац, кроз који пролазпше многе и велике западне војне на исток за проширење велике духовне папнне империје. Али промисао Свемогућега нађе међу Србима човјека, који ће све те несретне околности к сретноме крају прпвести, и тај велики и знамемити човјек по српски народ бпо је син српскога краља Стевана Немање. Немања је имао три сина: Стевана, Вукана п Растка. Растко је био најмлађп, а родио се оне годнне кад је Немања освојпо Босну", т. ј. 1169. Ово име Растко добио је на крштењу. Васпитавао се у дому родитеља у св. правосл. вјери. Одма из малена показивао јс велику л 3 убав ирема св. православљу и особнту наклоноуг к читању св. књига. Кад се Растку навршило од рођења 17 г. на свагда остави краљевски двор и родитеље, а то је- било овако: По ондашњем обичају у Немањин двор дођу светогорски калуђери, да за своје манастире просе милостињу, Растко се вазда радовао, кад би видио евештеника и желио би ш њим по коју из св. писма проговотирн; и тако он се и са овпм калуђерима упусти у разговор. Калуђери су Растку највише проповиједали о душевним љепотама нустињичкога жи-