Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

На почетном дисту „прав. св. отаца" написано је: ;) Сж КНИГД !(рЕ!КЛА Пј1д(к)нЛО !ТН ШЦ^ МЛК(И(КИ ПОПЛ Ацлнашл ДЛД! ( »1ЏН Ршто Чдиничднћ нл 18012 С1812) П .1кн П0 !Три (ж)( !( ЕрЕИ АТЛНЛПЧ 8 1ТОИ ТрОИЦН плки : еи : лл(К !и( (р/И пок^оиик-ћ 181б. * Кн.ига „Библија" од почетног листа на даље при дну стојп написано све до 45. стране. слиједеће: „В 3(-ИЛИ 0(рЕ!КОИ Лл(К!и(() СирЛ(!К>К К^К (плр ( у'|'и Х(рц(го(к)ицкои И Зл^ОЛ/ИИЦКОН Н !(б)о( р8чно подпшлл-к СиНОДЛЛНИ НрОТОПОПТ! Г(оргж С6РБИН ДЛА,|А ПрОЧИТЛНА /НОЕГ-уЖ/И-К к(-к) ХрН!тК БрЛТГ/К/И-К ОНОГО Л!ОНЛ!ТНрА Пј)Ош8 ЧНТЛЧ-ћ ДЛ к(-ћ) /И0ли (т)(к)дућ И /ИН^ Н( !фд,инлТ((к) ко !(к)аТО ТЈОИЦКО/И« ,ИОНЛ!ТНр& Н! ЗИЕн(к)/|ТК !(г)о(р8чно П.1К1> ПОД|1И[&0 фл.ИН.ЦН ((к)рОП1Н!КОИ !(рК!КОИ КН/АЗЋ КТ ј кишои рдзкои (Рашкој) р(ц-6 клиз-к Но(к)ого Плзлрл КНЖ^зфкНЧ-К ЛлШЛНД^рЋ КНЖА(КИЧ1( 1797 ГОДЛ !Е/ИТ((КрЛ 25 -ГО ДНА."

Стр. 121

Још на четири стране имају неколике ријечи, које се не могу прочитати. * Књига „Изборап". На првом листу стојн: ^ВС-к) 1741— С(кт(,ир '|'А 9. & (р^д^ ш и.шнн Хо'|"!Т( Ео(ж)( нлш-к Ди/иитри( и (Ђ)(ођрн( к .1К(Н((т )нш Хе (ХоИ !Т() /ИОИ ти длр8н Н,И пр(ити ,иирн(. . . Б ^ДН! ||Ј5ЧННА .ИОрЛ И ДО!ТИГ н 8 тн КОЗЖ(ЛЛК>Ц1ЛА и плки прГитнкл нллгк здрл(к)!тк^ишч! к!^гдл, Ашеп Оопнпе ВЈО.... На задњој страни стоји: јјСНА !ТЛА КО(Ж)(!Т(К)(НЛ КННГЛ ГЛЛГО/К/ИЛА „ И3КОрлц-к" /ИИ^ Плнтл «3 /Илнл!тирл ТрОИЦ! ђлк .1 Ш !Т о ,и8 ШД ОЦ.1 110ПЛ П(трл 11Н1Л 1818 ,И ^!((цл) 1лН^ЛрНА." Толико сам прибиљежио српскијех старина у Плевљу те се надам, да могу ваљати испитиваоцу, те их с' тога износим у наш лијепи „Источник" Фоча , на Херцеговпни августа 1891.

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Св. Алексије човјек Божији.

Св. Алексије човјек божији долази 17-га марта сваке године. Народ га на многима мјестима светкује п поштује, као великог божијег угодника. — По народном свакању св. Алексије био је врло побожан и скроман човјек. Слушао сам, гдје рекну: „Ма тај вам је драги брате скроман и побожан попут св Алексије." Ево мили и витешки роде српски, што нам нароцно предање о св. Алексији човјеку божпјем каже : „Св. Алексије био је син врло имућних родитеља. Родитељи му с почетка не имађаху норода од свог срца. Они би се увјек молили премилостивом Творцу, да им даде порода од срца. Преблаги и милостиви Творац неба и земље услиша њихову топлу молбу и њима се нађе мушко чедо, као златна јабука. Надједну му име Алексије. Алексије је јаао лијепо напредовао. Нзегови родитељи имађаху увјек у свом дому три трпезарије, једна је била за одличније госте и њих, друга за стране и путне, а трећа за сиротињу. У њиховој кући бнло је увјек сирочади. Алексије би се више дружио и општио са сирочади, него и иским другим. „Алексије је увјек самоћу Љубио; више би пута отншао од куће, па останп по пет—шест

дана. По жељи родитељској они га ожене. Уираво оне ноћи кад су Алексија свели у зграду с младом његовом, остави он те ноћи свој мили дом, своју милу отаџбину и своје љубљене и драге родитеље, а оде у туђи свијет. „Родитељи тражили су га на све стране, али не могаху га никако наћи. — Алексије бацио је са себе своје богаташко одијело, а обукао је просјачко. Нзегове бивше слуге више су га пута у свијету видили п милоетињу му дијелили, а познати га не могоше, он је њих познавао, али се није хтио открити. „Пошље много година поврати се Алексије у свој мили завичај и оде оцу као просјак, те га замоли, да га прими у свој дом међу осталу сирочад. Отац га драге воље прими, не знајућ, да је то његов јединак Алексије. — Алексије је додуше познао свог милог родитеља, али му се ннје хтио открити. „Како је св. Алекспје у дом својих родитеља дошао, опазио је да ће брзо умријети, па би се по вас дуги дан драгом Богу молио. Баш оног дана кад је Алексије умро сама су звона у цркви зазвонила и стари се људи одмах сјетили, да у близини пма негдје мртво тпјело, које 3