Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 184

Ивана Водицке 1892. Страна 75. По статистичкбм прегледу ове епархије за 1891. годину било је 3 манастира, 5 протопрезвитерата, 53 парохпје, 3 капеланије, 78 цркава, 9.921 дом, 70.169 душа, 22 свештеника монашког чина, 50 свештсника свјетовног чина, 1 ђакон монашког чина. Родило се мушких законитих 1.365 а женских 1241; незаконитих мушких 141, женских 126, втенчало се првобрачних 556, другобрачних 36.; умрло мушких 820, женских 744. Прешло у православну вјеру женскпх 16, из православне вјере 3 мушка и 21 женско. Број оних који се спремају за свсштенпчки чин 28. Број катихумена у ередњим и основним школама 1.198. Црквене бесједе Никанора Груји"ћа бившег празоелавног српског епископа пакрачког. Издао Димтирије Руварац , парох земунски. (Сав чисти приход од ове књиге намијењен је фонду за свештеничке удовпде и сирочад. пакрачке дије-

Св. 4 и 5

цезе). У Земуну 1892. Штампарија Симе Пајића. У почетку је лик покојног епископа Никанора, па онда жпвотопис ХХУП1. страна. Иза тога предговор издаваочев XXIX. и XXX. страна и црквене бесједе Никанора Грујића 172. стр. Ова књига може се добити код издавача г. Димитрије Руварца, пароха у Земуну, за 1 фор. 50 новч. Ову књигу — бесједе покојног Никанора Грујића, епископа пакрачког, — треба наше свештенство да набави, јер су оне написане истинском побожношћу и српскнм родољубљем, и за то их најтоплије прспоручујсмо свештснству Босне и Херцеговине. Нове слике за очигледну наставу, издала је књижара Луке Јоцића у 17 таблица и 130 малих слика, које су одобрене за употребу у школама од високославног народ. школског Савјета, а све заједно нијесу скупље од 4 фор.

Б.-Х. ИСТОННИК

Чнт

! Теодосије Мраови-ћ, архијепископ београдски и митрополит српски у пензији. Након кратког боловања овај јерарх српске цркве испустио је своју душу и преселио се у вјечност 27. фебруара о. г. у своме дому у Биограду, у 77 години своје старости. Покојип митрополит Теодосије рођен је у Баји 1815. год. на Трп Јерарха, од спромашних родитеља. Свршпо је глмназију у мјесту рођења, филозофију у Псчују, права у Пешти а богословију у Карловцпма. По свршетку богословпје, прешао је у Србију 1843. год. и у брзо прими монашки чнн у ман. Раковици. Од тог времена покојник је био професор биоградске богословије н неко вријеме ректор, све док није навршио 31 1мд. ирофесорске службе, када је стављен у пененју, и проводио свој старачки живот у кругу евојих пријатеља и познааика до 1883. год. Те годнпе постављен је за митрополита српске цркве, и управљао је црквом шест година, па онда је поново умировљен, и тако је живио до смрти. Митрополит Теодосије основао је један фопд од 36.000 динара за унапређење црквеног пјевања; даље, био је добротвор: „Друштва Св.

тљ а. Саве", „Друштва за потпомагање сиротне и -напуштене дјеце", „Друштва шабачког кола јахача" и утемељач и почасни члан свију осталих друштава у Србији. Тјело покојниково 28. фебруара пренесено је у саборну цркву а 29. и. м. послије опијела пренесено је у цркву св. Марка, гдје је и сахрањено. . Слава његовој уепомени и жокој вјечни његовој илеменитој души! Гавро Нинкови-ћ, парох Главица у протопрезвитерату гламочком. Након кратког боловања, прпмпвшн св. тај ну причешћа, преселио се у вјечност овај служитељ божијег олтара 19. марта о. г. Тијело покојниково опојано је од двојице свештеника и сахрањено сјутри дан у главачко гробље звано „Црквина", у присуству нарохијана и грађана из Гламоча. Покојник је рођен у селу „Поповићп" у гламочком котару 4. марта 1814. Рукоположен је за ђакона и свештеника 10. и 20. априла 1846. год. од митрополита Игњатија. Вјечна му иамјат!

Прва рпека штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.