Bosansko-Hercegovački Istočnik

БОСАНСКО-|

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

Шиаеа'

Свеска VI. Сарајево, Јуни 1892. Година VI.

Власник: АЕМ. Консисторија. Уредник: Ђ. ПетровиЋ, свештеник.

Неколико ријечи (Нас У светом писму, у дјелима св. отаца, учитеља цркве и црквеиих писаца, надазимо јасно изражене мисли о човјеку. Тамо находимо почетак н.его ва бића, цијел стварања, назначај љегова живота, и оштрих црта његове слабости душевне и тјелесне. Човјек је твр^и од камена, а кртији од стакла, вели народна пословица. Вогом просвпјећони црквени писац, и највећи до сада пјесник, св. Јован Дамаскин, размишљајући о човјеку, пита: „Шта си, човјече, с тијелом твојим? Запитај мртве, они ће ти казати! Иди на гробље, па не треба ти друге школе!" И збиља, да ли има другог мјеста и згодније прилике, да се човјек увјери о том, шта је он и колико вриједи по својем тијелу: до ли што је 1'роб.ље, и гледати покопавање једног мртваца, који је до јуче с нама уживао овај свијет, заносио се својом маштом, и стварао представе о Бог зна каквој својој будућности; па данас шта је с тим?

о познавању себе. авак). Видиш да га мртва, без искре живота спуштају у ладни гроб и затрпавају земљом! Је ли то свршетак живота?Било би врло жалосно и очајнички по човјека, кад би гроб био печат сваког живота! Па има безумника, који проповиједају и овако опаку мисао, што се зачела у њиховом безумном мозгу, као што вели псалмопјевац: Рече безуман да нема Бога; јер, они, који уче, да се свршава све на вратима гроба, морали су прије те абсурдне изреке, изрећи већу и страшнију бесмислицу: да нема Вога! Како су дубоко пали! Човјек је као пољски цвијет, који данас дивно цвјета, а сјутра увене, а пророк Давид, па и св. Писмо казује нам, да је „људско тијело као сијено, а љепота као цвијет пољски. Из земље је узет, и у земљу ће се и вратити, прах је био, у нрах ће се и нретворити". Дакле, сваки треба да помисли: одкуд је пошао, гдје је и зашто је дошао, и куд