Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Стр. 451

ћена. Еапија на порти и торањ црквени били су лијепо окићени са кандилима, које је ноћу запаљено са свим лијепо изгледало и у фигурама бљештило. Одмах мп је пао у очи натпис впше капије на порти, који је за почаст свом повом архииастиру иодигла српска општина. Послије сам ушао у цркву, која је била- лијепо уређена и сва са ћилпмовима великпм застрта, као и столови за митрополита и поглавара земље билн су са ћилимовпма умотани п прекритп. У столу митрополитовом била је слика св. Саве, а у столу поглавпце земаљског слика ГБеговог Велнчанства. Тако исто „кор" — таван црквени — био је прекривен великнм ћилимовима, који су одозго на ниже висилп. Клд сам све разгледао, то сам у 3 сахата по подне отишао, да се преставим Високопречасном господнну Мапдићу. На вратима од ходника угледах га и казаше ми, да је он. Ја се преставпм са још вшпе свештепика и он пас са свим пријазно прими. Ја га први пут виђох — први поглед на њега и одмах ми се чини, да видим у њему човјека прпјатна, љубазпа, озбиљна, разговорна, једном ријечи праиог српског архијереја. То је човјек висок., иун, здрав, млад и ие би рекао да му има 40 година, (а међутим има му преко 50), и иоред свха тога лијеи човјек, лијта иерсона, коуи по својој СЋОЉашњости стада међу љетие људе. Једном ријечи ирирода га ]е обдарила са свима добрим својствима — душевним и шјелесним. То је човјек иримамљив, симиатичан, ко)и са својим, говором свакога иривлачи и задовољава, и ио свему своме шаки ми

изгледа и чипи ми се е не може имати немријатеља. У суботу је почела вечерња у 4 '/ 2 сахата по нодне. Свијета је било миого. Свн архијереји бише, а и новоименовани. На вечерњн је началствовао новоименовани митрополит, архимандрит Манднћ са још четири свештеника и два ])акона, а за пјевницом је пјевао „Ђлажсн муж и високо пречасни г. Томо Алагић, професор српско-православне богословије тако рећи анђеоским гласом. Послије отпуста вечерње изашао је на амвон један свештеник и прочитао иозив управљен па новоименованог мимитроиолпта. За тим је новоименовани митроиолит прочитао одговор. И послије тога настао је изванредни обред: „вечера љубави". На средини цркве приуготовљена је трпеза и на њој хљеб, внно и чаше. Сва три архијереја, а и новоизабранп посједали су па столице око трпезе. најстарији митрополит г. Ђор^е Николајевић резао је хљеб и сипао у наше вино. На амвон су изашла два ђакона и наизмјенице говорилимногољествија: Цару ТГатријарху, Николајевпћу, Серафиму, Ми-г' рону, новоизабраном Мандићу и најпослије војеначалницима, градоначалницнма, ктиторима храма и цијелом православиом народу. На свако мјшгољествије пјевалп су архпјереји, свештеници и народ: „многаја •љета", а архијереји сваки иут се са чашама кунцули, вина пили и хљебом се залагали. Остатак хљеба исјечен је и раздао га је народу новоизабрани митрополит. Народ се је гурао, да пољуби руку новонзабраног владике и да из његове