Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

њима какав „ елексир живота , и „ биљио надобије и , т. ј. такове се појаве или уклањање од новога христијанскога живота може видјети само тамо, гдје новије човјечанство заборављајући нове иринциие живота христијанскога, враћа се к старом човјечанству н к „ветхим" начелима, која заиста још владају у човјеку. Због чега истииити прогрес а се активно примјети у историји, а се успорава тпм „ветхим"

петмјерим, више и чишЛе, него ли древни до христијански жпвот, него лч чак и данашњи (рамилијарни живош тих народа, која с!) вап свере иравославиога Христијанј ства. То је факт. Древни незнабожачки народи и човјечансгво у опште до појаве Христа, сматрало је женски пол безусловно подчињеним мушкоме полу. Жена — говорили су древни — одређена је својим рођењем и појавом на свијет

начелима, владајући пе христијинским пе- само за то: да буде роб, да се подчирнодом живота човјечанства. њава мужу своме, да му кулучи, тако Све довде поменуто о утицају Хри- рећи дотле, док му је „ћејф", а кад

стиЈаиства у погледу интелектуалвом, односи се н к вјеишинама или искуству. Христнјанство не само да никад није бнло нротнвно раувнтку таквога иравца интелекта, као што се и то пребацује Христнјанству п|)осго без икаквих аргу-

му падне на ум, може је и без узрока отјерати, т. ј. другом замијенити. Такав је иоглед био на жену не само у очима иростога, но и ученога свпјета древне пехрисшнјанске ере. У законима најмудријих Индијанаца

ментација — него је увијек прихваћало, 1 говори се прецнзно ево шта: „Жена потпомагало и — нгга впше — давало \ зависи од свога оца, мужа,. својих ипиулс и правац иравилноме развитку и синова, својих ближњих родственика I ирогресивносши вЈсшткиа и искустава . Ово мушкога пола. и никад не може управшто рекох, хоћу н да докажам. Погладајте 1 љати сама собом. Ако би живот њенродукте знаменптих п ђенијалних тво- нога мужа био чак и за осуду и раца велпких христпјанских вјештина, коме крајње неморални — опет она је дужна се вијекови дпве. Иогледајте напр. само да трпи и да га поштује као Бога". величансгвене п граиднозне храмове хри- | (Види „О8ш,ност ХристЈлнсткл"). ЈСод Ки-

стнјанске, послушаЈте ИЈенпЈе, музнку итд. 11 Гто се тнче живоииса и скулптуре, нарочито имамо да обратимо иажњу, како су баш они пск.вучпво и највшне обавезни Христијанству. Та, ко је био — аконе само

тајаца рођено женско днјете — кћи, сматра се за несрећу, казну божију и нанаст с неба и одрасла женска дјеца држе се робскп. Муж је, по китајскоме закону, и дан данашњи „ неоо " жени сво

ХристиЈ"анство —тај чудесни мотор фанта- јој, а она „ сјенка " љегова. Тек с појавом зије живописца пталпјанске школе Рафаела, и усвојењем божансшвеиих иринцииа науке да се исиод његове четкице појави идеал И. X. Спасптеља свнјета, скинут је оков и савршежтво , — чудо жнвоппса у сви- и то древно ироклетсгво са женскога јету? Христијенство! — Но хајдмо даље. ! иола, под којима жена бпјаше дав.вена Још силшуе, дуб.ве н шире Хрнстијанство у робској тами без ,слободе и, тако као мотор културнога развиЛа, огледа се ј рећи, без жнвота, не стидећи се, као БогоV наравственом животу христнјанскога ј човјек, да назове једпу од њих и Матесвијета. Фамилиј'арни жпвот код Христп- 1 ром својом, због чега и нропонједаху јана јавља ес идеалом: — ненадмаишм , ј Ацостолп, као цгго је свцма иознато;