Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 23

Мудре 1. Презирем подметања; нећу да знам за нападаче, који веле, да ја обарам св. писмо противећи се његовој пауци о створе1г,у, јер то није истина. Кожрник -— Асшроном. 2. Велика су и дивна дјела Господа свемогућег, Оца створења. Штерник — Асшроном. 3. Велики си ти, Боже створител.у и душа моја нека слави име твоје, као што га и Ан|>ели славе. ЈЉилер — Астроном. 4. Ја не разумијем да пронашавшп окретање зсмље око себе саме и око сунца обарам иауку св. писма. Јер и опо говори п учи народе о створењу свнјета онако, као што и многи писци говоре и шппу о свијету и у онште по простим појавима. Галилај — Астроном. 5. Дужност је сваког научењака, да сваку ствар испитује само у онолико, у колшсо то њена природа допушта. Аристотело. 6. Бројеви мојих математичних рачуна потпуно се слажу са кретањем звијезда, п тако све јасније откривају величииу безграничне мудрости. Па зато, слава тп Поже сведржитељу, што си нам дао силу п моћ да гледамо и разумјевамо твоје путове. Невтон (Њушн) Астроном. 7. Кад сваки суди само о ономе, што добро зиа и разумије, онда је добар судија. Арисшотело. 8. Којн човек велп да зна све, тај не зна нитпта, Аристот ело.

изреке. 9. Народи ће вјечно спавати у мраку, ако се Бог не смилује и не пошаље кога с неба, који ће их избавити нз заблуде мрака. Платон. 10. Вјера је нстинита метафизнка сваког народа. Из вјерс се ра !ја свака врлина поштовање закона и љубав к отаџбини. Шелинг — философ. 11. Ништа боље нисам нашао него да вјерујем у Хрнста. Истина да невјерници нмају то преимућство, да мијењају своје сопствепе системе, но, како нм и при том послу није могуће ншнта друго, него да падају у нове заблуде, н, како им послије тога не остаје ништа друго, него да у нешто од онога свога проналаска вјерују, то са промјенама својпх система п не чине нншта друго, него носвједочавају ону Пасхалову истину, да су невјерни они, који су највише лаковјерии. Сенека — философ. 12. Вјера не садржи у себи ништа впше него оно, што је људски ум оставио празно, и што би човјечија фаитазија врло хр!ђаво попунила. Ј|уверт. 13. Човјеку је нужно, да вјерује и да помоћу вјере усваја рег тоскпп 11(1 ел не само оно што надмашује разум, него и оно, што и разум може да зна. Ово је нужпо прво да би човјек брже долазио до познавања Божанских нстина; друго да би знање о Богу било пристуначније и милије свима људима и треће, да бп о том знању били снгурнијн. Признати се мора, да је човечији разум слаб и нејак у божанским предметима, и ту истину посвједочавају философн, који су и у љцдс/сим предметима падали у заблуде и