Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 29

У служби свештеничкој, дешава се и таквијех иеприллка, да га пеиоштеен људп презпру, да га пападају и пред другијем омаловажавају — па п ако оп у сваком погледу одговара вјерном и правом пастиру, нека се тјеши, иек у срцу створн храм молптве и трпје .љнпостИ) па и ако га непоштени људи иападају, нека уђо у тај храм; јер га награда чегеа на другом свпјету — а тијем он наличи на Исуоа Христа. „Благо вама, ако вас срамоте и прогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима." (5. Мат. 11 и 12.). Еванђелнст Јован вели: „Ако свијеш па вас узмрзи, знајтпс, да на мене омрзну пријс вас и . Да би свештеник ме^у народом стекао неку славу, пе треба да ради оно, што се Божијем закопу противи. Свети Макарије велпки вели: Ко хаКе да дође Госшду — да сс удостоји вјечнога живоша, да у њему Бог мребта, да нрими св. Духа, он шрсба, да ради овсто: најприје тврдо да вјерује у Т*осиода, у свему да извршује његове замовиједи, у свему да сс одрече свијета; шрсба такође да се Богу моли и да не губи надања, него једнако да чека иомоЛи од Госиода и свагда да мисли на Њега. Послије шога он треба да се усиљава, да ччни свако доб-ро, иа ако срце његово — због гријеха, који је у њему и не би то хтјело ". (Слово 1. о чув. срц. гл. 13.). Вез вјере у Бога нико се не може спасти. С тога прије свега свештепик треба да право вјерује, ако је рад да му и паства така буде. Вјера највећа нека му је Вог у три лица, јер : „нема другог имена говоре св. апостоли, иод небом да-

нога људима, коуијем би се могли сиасши. (Дјел. ап. 4. 12.). Колпко је важно звање свештеничко Златоусти Јован говори о томе Тимотеју : „ Не знаш ли шта је свешшетпс? Он је ан(јео Тосиодњи ". У светом пиему свештенпк се назиива: апђелом цркве, видјелом свпјета, сољу земље, пастпром стада Христова, помаганем Божијпм, премудрим непмаром Божијег рада, другом женика Христа и т. д. Свештеиик треба да се стара о душама своје пастве, да добро пази, да му не грпјеше повјерени му Хршпканп. „Ј1рлт|{, Л1|1Е кто к г к влск засл8дит г к № и8ти истимк1, и ч 'Кј1ЛТИТ 'к кто его, дл В'кстк гаки> шкратикк1и гр г кшникл Ш злкл 8 ждж '1А н8ти еги) силсгг г к д8ш8 и) слиртн, н покрмгск ( ИН ожестко Г (гк\-и >к г к". (Јаков: гл. 5., ст. 1У. и 20.) И према непријатељпма снојпма снештеник треба да љубазно поступа. Хрпста разапеше, а он впкаше: „Отче, Жп^СТИ ИЛГк, НЕ к'к'дат 'к ко что ткордтх. (Лука: 23. 34.). „Љубите непри/јатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, којн, на вас мрзе и молтае се Богу за онс, који вас гоне и . (Мат. 5. 44.). Кад боље загледамо у жпвот п дјела Христа Спаситеља, — којн је. глава православне цркве, кад загледамо у жпвот његонпјех прејемпика п апостола, нпђећемо, да је то звање — оснм што је значајно п узвпшено, још впше је теретно; теретпо велнм, јер свак гледа па свештенство. И то не гледа се као на остале смртне људе, иего као на нека особита створења. Па у случају, ако тп сљедбеппцп Христовн т. ј. свештенпци — као п осталп смртни људи — ако се и мало у чему