Bosansko-Hercegovački Istočnik

1з.-Х. источтШк

нам говори:. „ свака душа да се тжорава власшима. које владају; јер не.ма власти да није од Бога, а што су власши од Бога су постављене (Рим. 13., 1.); јер, који се суироши власши } суироти се наредби божјој и . (Рим. 13., 2.) довикује нам црква православна, на уста св. ап. ГГавла. Па одавајући част тој апостолској науци, никад не треба сметнутп с ума нп то: да и туђе вјере и обичаје треба поштовати, али своје опет вјерно љубити свијем жаром душе своје, и бПти увијек готов и душу своју положити за светиње своје, т. ј. за вјеру православну, чувајући неокрњено и аманете св. Саве, првог нашег учитеља и највпшег сина српског народа. Ово што рекох врло је потребно да сваки православни у овој земллг строго пази и врши. * * Љубазни! Искупитељ натп Господ Исус Христос обећао нам је, да „штогод заиштемо у Оца у име његово, оно ће нам учинитИ, да се прославн Отац у Сину" (Јов. 14., 13. 14.); па ево ти се молимо Господе Исусе а кроза те и у име твоје, молимо се Теби, Боже, Оче, Творче и Иромислитељу: да ми будеш на помоћи, како бих у свако вријеме и на сваком мјесту, могао: јављати си~

новима људскшм силу твоју, и, високу славу царства твојег (Ис. 145., 12.), како би свагда размишљали „о високој слави твојега величанства, и о дивним дјелима твојим" (Пс. 145., 5.); нека се покаже, молимо ти се, „на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем" (Пс. 90., 10.), како би сви „жпвили у закону свевпшњега и у сјени свемогућега почнвали" (Пс. 91., 1.) јер „ти си уточиште наше и бранич наш, Бог наш, у којег се уздамо" ! (Пс. 91., 2.) „Благо човјеку кога г ги, Господе, уразумЛЈујеш, изаконом својим учиш"! (Пс. 94., 12.). Па уразумп нас, Боже, научи нас, извору разума и премудрости, укријепи нас, Сплни и Свемогући, да живимо у вјери, љубави и нади } како би на твојем другом славном доласку, сви, и твоје стадо, и твоји пастири, били удостојени стати с десна теби, велики судијо, и чути твој првосвештенички и судијски глас, којим ћеш своје вјерне у славу Оца позвати: „Хо дите благословени Оца мојега; примите царство } које вам је приправљено од постања свијета и ! (Мат. 25., 34) Амин. У Сарајеву , 6. јануара 1893. Ђорђе Бјелановић, свештеник.

Главна садржииа евештетгачкога рада у сједштцама ерпскоиравославног протопрезвнтерата травничког, за 1892. годину

У „Босанско - Херцеговачком Источниву" (свеска I. 1892. стр. 29.) казали смо, ради чега су наше свештеничке сједнице успоставл>ене; изнијели смо потребу, а и важност истијех сједница. Поред овога рекли смо и о начину, по којем се код нас обдржавају н сад — ништа нам друго не преостаје, него да придружимо онтш сједницама године 1890. и 1891. и сједнпце од године 1892. Пошто се код пас сваког трећег мјесеца главне свештеничке сједнице обдржавају, то је свега у годинп 1892. држано четпри главне сједнице, и ево шта је на истим рјешавано: I. (VIII.) Прва односно осма главна свештеничка сједница, држана је у протопрезвитерском уреду дне 25. јануара 1892. годпне. На овој сједницп ријешено је слиједеће:

1. Ако бп се у једном селу трефило по више дјеце за крштење, дужан је дотични евештеникозна чити најцјелисходније и најближе мјесто, оним благочестивим Христијанима, који имају дјецу за крштење, и кад се исти сакупе на означено мјесто, онда свештеник дужан је приступити светом крштењу. У случају, ако би се који парохпјанин трефио упоран, те не би хтјео донијети своје дијете на мјесто, гђе му је његов свештеник заповједио, дужан је онда свештеник посавјетовати га, да то више не чини, а уједно предочити му ријечи св. писма: „повинујте сја наставником вашнм, ти бо бдјат о душах ваших". 2. Било је случајева, а п данас их бива, да многи свештеници, кад хоће што да огласе са светог олтара, било то огласпвање женика или друго што, чине то одмах послије читања св. евангелпја или при свршетку свете