Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Стр. 223

апостол говори о свакој власти уопште: „Нема — рече — власти, која није од Бога", т. ]. свака је власт од Вога. А да се вакон владаоца врши по савјести, види се И8 овијех ријечи: „Сваки, који се противи власти, противи се божијој наредби; а који се противе примају гријех на себе". „Тако, дакле, покоравати се ваља не само од страха, него и по савјести". Исти апостол говори Коринћанима: „Шта хоћете? да дођем к вама с прутом или с љубавл.у н духом кротости" (I гл. IV. 21.). Св. Златоуст тумачи да пруш значи власт, која пријети онијем, који закон преступају, и која правдом својом поправља ра8враћене, а Христос цар над Сијоиом, т. ј: над црквом својом, има жезао (палицу, прут) уираве гвоздени, по ријечима псалмопјевца: „Ударнћеш их (противнике) гво8деном палицом; разбићеш их као лончарски суд'' (Псал. II. 9.). Гвозденом палицом назива се за то, што се она неће нигда превити — сломити ни иобиједити. А на другоме мјесту каже се: Палица иравдв, и значи власш иравосцђа, а траведну казан нетокорнијех. Ову власт управе пак дао је Христос својијем апостолима, а у лицу њиховом н њиховијем пријемницима, који ће управљати црквом и непокорне исправљати у његово име. Овијем примјером исирављају учитељи цркве оно у јеван1>ељу: не носите злата, ни сребра, ни обуће, ни штапа (Мат. X.), . . . које изгледа као да противу ријечи горњијем ријечима Христовијем. Против овога иак говори се у јеванђељу по Марку: „И заповнједи им (Христос апостолпма), да нпшта не узимају на иут, осим једиога штана" (Марко VI. 8.). Но како ће се исправити ово, што изгледа као да противуријечи једно другоме? исиравити се може овијем на-

чином: Матеј говори о штату вештаственом, а Марко о гашаиу д у.совном (апстрактном), т. ј. он говори о власти апостолској, ради које дужни људи бијаху повиновати се апостолима. Јер, као што се даје данак цару због његова штапа, којим управља државом својом, тако се дава задовол^ство црквенијем начелницима ради њихова духовнога жезла, или ради њихове уираве духовне. Почем дакле начелници црквениимају жезао т. ј. власт, која им је дана од Христа, да управљају ГБеговом црквом, то је са свијем јасно: да они имају власт и нраво прописивати законе, и штапом својијем, т. ј. управом, изводити на пут прави све који се противе њиховој власти. Па почем (начелници црквени) имају законодавну власт, ко јв шај, што се смије усудиши, да им отме власш, дану им од Хрисша, на основу које могу усшановљавати св. тосше и које су они у неке дане, односно у нека времена треко године усшановили то својој доброј увирлвности, трема оиштијем иошребама, које шо изискују од свијех вјернијех ? У томе погледу много говори св. апостол Павле, пишући послаиице ра8нијем општинама и црквенијем управитељима. Тако у посланици Коринћанима пише: „Хвалим вас, браћо, што све моје памтите, и држите заповијести као што вам предадох" (I. XI. 2.). У посланици Солуњанима: „Јер знате какве вам заповијести дадосмо кроз Господа Исуса. Који дакле одбацује (наше заповијести), не одбацује човјека него Бога, који је дао св. Духа у вас"(1. IV. 2. 8.); а у другој посланнци Солуњанима говори: „А ако ко не послуша ријечи наше, онога посланицом назначите, и не мијешајте се с' н.име" (1П. 14). Јеврејима пише: „Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше,