Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

131. Нико не може порећи, да је исповијест дјело божанске мудрости и заиста нема ничега утјешнијега. Пооожна, озбиљна и мудра свешшенитса, сматрам ја као велико оруђе, божије ради сиаса душа; кад се на земљи налави тешко вјеран пријатељ, ко ће тек моћи иаћи такова, који је Богу задатом заклетвом обвеван да чува вјерност и притиче у помоћ души? Свештеник — истовједник даје мџр, част и моралну слободу и сиокојство. Ј^сИтИг. 132. Вад.а установити светковине, које ће човјеку повратити спомен на блаженство и достојанство шегова бића. КоћезрГеггс аг1 4 Ли Аесге1 18 /1огеа1 ап 2. 1/94. 133. Браћо моја и другови, људи с разумом! Молите се са мном Богу, који вам га је дао. Вјера се састоји у покоравању Богу и вршењу врлина. Зашта би било нешто необично, да се цијела прнрода, све звпјезде покоравају вјечитим законима, а један малп створ од 5 стопа величине, да може на срамоту тих вакона увијек радити по својој ћудн како му се хоће. Будимо дакле вјерне слуге божије и крал.еке! — Човјек је зрно праха, ситна тачка у свемиру, па опет га Бог погледа са свога високога престола! Он нас удостојава да гледамо излив његове доброте; 1Бега нека се сви боје, а не множине људи. — Поштовање бића над бићима је наша прва дужност; та истина није једина; но остале су јој потчињене. Није бнло ни једнога образованог народа, који није указивао поштовање и служење БоГу< Волшер. 134. Ко је створио звијезде, земљу, жнвотиње, биљке н т. д, што се све у чудповатој вјештиии приказује? Заиста мора бити неки узвишени вјештак, његова

интелигенција мора иашу безкрајно надмашивати, јер он је такве ствари произвео, које ми једва појмити можемо; та интелигенција, та моћ је — Бог. — Посмотрим ли ред, вапредну вјештину, механичке и математичке законе, којп у свемиру владају, срества и безбројпе цијели твари — ја се занесем од дивљења и страхопоштовања. Ја призпајем највишу мудрост, и не бојим се да ћу икада у своме животу морати бити другога мишљења. Аксиома, да свако дјело претпоставља вјештака, преда мном је необорив. Лијепа палата доказује, да имаде неки вјешти архитект; иоредак у свјетским тјелеснма, неизмјерни нростор и цијела свјетска зграда показује, да постоји неки највиши господар, којн је вјечан, премудар и бескрајно силан. Волтер , св. 40. стр. 124. 135. Природа је само ријеч, а све што је у свемиру, то је вјештина, а вјештнна претпоставља вјештака. Посмотрите само инсекта, пужа, муху, па ће те у њима видјети такву савршену вјештину, да пред њом сва људска индустрија и мудрост ишчезава. Мора дакле бити неки безкрајно мудри вјештак, а тога учењаци пазпвају — Богом. Кретање звијезда, кретање наше мале земље око сунца, збива се само помоћу мудрих математичких прорачунатих закона. Мора дакле постојати нека необична мудрост, која је те законе поставила и која свијетом влада. Од те истине не можемо никако избјећи; она, нас окружава и потискује са свију страна, и сами Спиноза признаје ту мудрост. Зашто дакле идете даље него он, и зашто занешени опсеном свога слабога разума срљате у бездан, у који се Спизона не усуди ни лагано силазити. 71