Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 384 манну да се њом хране и заповиједи им да купе дневно по гомору , а шестога дана у очи суботе по дви)е гоморе на човјека; и тако Мојсије рече свпма старјешинама народним; сјутра је субота одмор свет Господу; што ћете пећп, пеците, и што ћете кувати, кувајте данас ; а што иретече, оставите и сачувајте за сјутра. И они учннише тако, као што Господ заповиједи Мојсију; и гле, шта видимо? У друге дане, кад би купили и остављали од данас за сјутра све би им се посмрђело и поцрвало, а оно што оставише шестога дана за суботе пе уемрђе се, пигаи бјеше црва у њему. Ето како је Господ Бог у старо вријеме чудио хранио стб израјиљев у суботпе дане; и зар мн Хриштани, као љубезна чеда Љегова, искупљена драгоцјеном крвљу ГБеговом и нашљедници славнога царства 1Беговог не можемо се надати, да ћемо све то уживати, ако достојно усчувамо светињу светих дана и уздржимо законе и установе ГБегове свете цркве ? Лакоми л.уди веле: треба вазда раднти да се приврпједи материјално, а на душу и не оспрћу се. Они даље веле: корисније је сељаку, ако се држе пазари у празничне и недјељне дане; јер да ће сељак у друге дане радити о земљи и стоци. Онакова мнсао врло је неоправдана и непромишљења. Није истина да ће се народно благостање боље одржати, ако пазари у ове дане успостоје. Народно благостање стоји до Божнје милости и благо нама, ако се будемо владали по 1Беговој вољи! Загледајмо, људи, у св. Писмо, у књигу Божијих закопа, па се увјеримо, нгга сам Бог о томе вели. Бог излијева спој благослов на све оне, који испуњавају његове заповнједи и шегове установе; а свима оним, који раде протнву његових закона и усгаиова грози

Св. 9

ужасним Својнм проклествима. Ко пе послуша гласа Господа Бога свога и не побрпне се да испуни све ЈБегове устапове и заповмједн, то доћи ће на њ сва проклества н постигиуће га. Проклет ће бити у граду, проклет ће бити на пољу и т. д. (Вгор. 25, 15—24, 27—29, 45). Шта значн ово: ироклеш Ке бити? Значи да ће бнти лншен Вожијега благослова, да неће иматп успјеха у својим дјелима и предузећима; да ће га предусретати свуда и у свачем несрећа и недаћа и у граду п у пољу, у дому п на путу, прн поласку и доласку, у житници и у винограду, у животу домаћем и општинском, у збору и у договору п у свему, што би год радио. Промотримо сада наше пазаре у недјељне п празнпчпе дане, па се запитајмо: је ли могуће да Божији благослов на нама успочпва? — Опажамо ми неуспјеха већ од дуго времена свуда и у свему. И са матерпјалне стране за наш народ било би од велике користи да се пазари са недјеље и празника преиесу на друге дане. Погледајмо сељака, како новце, које је узео за продате ствари немилпце оставља у механи и пијап долази кући, јер као рачуна: „данас ми је празннк, иемам посла код куће, сједимо и још ио коју попијмо!" У радни дап сељак ће с пазара хитати кући да види свој посао, а не у механу. Не може се пико позиватп ни на то, што је наш сељак земљодјелац, да ће изгубити, ако пазари буду у радне дане; јер пољски иослови у нашега сељака нијесу у свако доба од замашне вриједности. Наш сељак око земље има посла само у јесен, у прољеће и у љето, и то по неколнко дана. II од туда у недјељннм и празпичним па-

6.-Х. ИСТОЧНИК