Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 389

птном, или побјегавши испред казне, илп поднесавши лажне свједоџбе, да није осуђен на тешку тамниду; или, пошто је утекао из затвора и под туђијем именом приказао се властима и превари} их, да је помилован, — тада се, пошто се сазна за право његово име и стање, и кад га тужи невина страна, проглашује брак да не вриједи, т. ј. узима се као да га није ни било 1 ). Кад ја пах издржао казну и иослије тога ступио у брак, онда нема нико право, да иште да буде раскинут брак или да буде проглашен да не вриједи, јер кривац, пошто издржи казан, опет постаје учесником опћих грађанских права, у колико судском осудом изречно није скучен у мекикм грађанскијем правима кроз 5 или 10 година послије издржане казне 2 ). У осталом, мора се мислити, да је брак од добре воље склопљен са лицем, које је издржало неколико година робије ; а ако нека особа није знала, да је њен друг у браку био на робији, и послије тек за то сазна и поднесе тужбу против свога друга због пријеваре, нема вриједности, јер по закону из држана казан покрива злочинство 3 ). Може невина страна пскати, да буде раскинут брак тек онда, кад највиши суд потврди осуду, коју су изрекли нижи судови, било да је кривац учинио злочин као супруг или прије него што је ступио у брак 4 ); дакле, чим је потврђена осуда од највишега суда, невинга страна има ираво да иште раскид брака, макар био кривац послпје и помилован, јер милост учињена једноме, не може крњпти право другоме. Докажв ли се касније, да је жена или човјек као супруг невин осуђен, и кад га суд за невина прогласи, тада друга страна не може више искати, да се ријеши брака са тијем својијем другом, јер кад се неко прогласи за невина, онда се са осудом укидају и пошљедице њене. Исто тако, ако је изречен већ раскид брака, али слободна страна ннје још ступила у нови брак, а међу тијем је њен друг у браку проглашен за невпног, може Ј ) Испор. грађ. вак. за цар. ауотр. §8 57. и 61.; за крал,. Србију § 93., т. 6. и 7. 2 ) Испор. казненог закона за Босиу и Херцеговину § 35. ; за цар. аустр. §§ 26. и 225. ; ва краљ. Србију §§ 18., 34., 35., 30., 37., 310; и закона о поступку (II. дио. казн. вак.) §§ 349. и 350. ") Капгт. зак. ва цар. аустр. § 225. 4 ) Грађ. зак. ва краљ. Србију у § 93., т. 7. говори, да се брак уништава: „ако је закључен с лицем, које је учинило злочинство прије брака, али је пос.шје овога за исто осуђено на робију и.ги заточеље, ако невчна страна захтјева

овај, за невиног проглашени супруг, да поднесе молбу, да се укине одлука, којом се раскида његов брак, јер док се одлука не укине, има пред законом своју потпуну вриједност. Ако је прва страна послије осуде друге стране и по формалном раскиду брачне везе од стране позване власти, ступила већ у нови брак, т.ј. прије него што је друга проглашена за невину, или прије него што је помилована, или прије него што јој је снижена казна испод шт година 5 ). онда нови брак остаје у крјепости, пошто сваку осуду законито изречену закон мора држати за праведну, док се на основу противних и јачих разлога не укине. — Докаже ли се, да и друга страна има ма и најмањег дијела у злочинству, тада губи право на раскид брака са својијем другом, који је осуђен најмање на 5 односно на 8 година тамнице. Губи право и онда, кад је ћутећки или јавно пред свједоцпма одустала од свога права, кад је опростила своме другу п с њиме живила све до његова затвора, од добре воље, а не услнјед бијења и пријетње од стране кривца или његовијех сродника и пријатеља. IV. Неодољива мржња међу супрузима. Овај разлог истакнут је као да вриједи и за православне, у грађанском законику аустријском год. 1811., и грађанском законику румуњском године 1864. — У аустрлјсгси грађански законик ушао је пз патента о браку цара Јосифа II. од 6. марта 1786 , који у § 57. наводи „оДшш. сарћа1е пЦег сопји^ез", т. ј. велика мржња између суируга , за протестанте као разлог који раскпда брак. Послије, кад је декретом бечке дворске канцеларије од 20. новембра 1820. установљено, да прописи § 115. грађанск>га законика за царевину аустријску треба да вриједе и за бракове православнијех у аустро-угарској монархији, погрјешно је узето, да овај протеетански разлог вриједи и за православне, и према томе се поступало у брачним парницама. Та погрјешка потекла је отуда, што није узет прави и стварни смисао ријечи, које су у почетку § 115. наведене, и које хоће да кажу, да овај разлог вриједи само код онијех, код којих вјерски појмови могу то оправдати 0 ). 5 ) У Србији испод 8 година. 6 ) Ријечи: <3аз Ое8е1:2 пасћ Љгеп ЕеН^опбће^тНГеп", преводили су неки : „јер се то слаже са вјерским појмовима њихове цркве", мјесто: „у колико то доиугатају њихови вјереки појмови". (Види Милашево „Црквено ираво", етр. 598.. т. 4. са дотичлоад цримједбом.)