Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 443

јесно споЈена с другим предметима вЈеронауке, те се подједнако мора протегнути на све ступњеве обуке, као основни првдмет исше. Опредијеливши на тај начнн положаЈ* свешт. Историје у учевном течају вјеронауке, раздиоба других предмета вјеронауке на три године не даје нам никакве тешкоће. Ако свешт. Историја не може заузети средиштног положаја ни у једној години обуке, то морају тај положаЈ* ваузети остала три предмета вјеронауке п то тако, да сваки од њих мора сачињавати средиште обуке у једмој ма кој'ој години. За правилније треба признатн елиј едеће разре^ење тих предмета по годинама. Молитве морају без сумше бити главшм предметом обуке прве године н то с тога, што је молитва прва, чиме се обиљежава релииуозни живот дјетета, она Ј *е дјецп, кад ступаЈ*у у школу, вшне маше позната, и „ради васпитања благочастивог живота служи молитва првим, стварним средством". — Главнпм ц.редметом обуке друге године мора природно постављен бнти Катихизис , као предмет, кој'и садржи укратко све, што је потребно Хршнћанину знати. — НаЈ 'послиЈ *е, па треЛу годину отпало би упознавање ученика са црквеним богослужењем. Изучавање свешт. Исторпје, према наведеннм комбннацијама, мора се распространити на све три године обуке, т. ј. ученици се морају сваке године упознатн с оним прпповпјеткама пз ње, коЈ *е би стаЈ *але у најблнжем п тијесном одношају са главнпм предметом вјеронауке, којн се учи те године. Према горе реченом, можемо уопште иставитц слиједећп;

Наставни план вјеронауке.

Год. I

Год. II

Год. Ш.

П р И П 0 в ијетке из свештене Историје. Сваке године м о р а ј у с е оне приповијетке, које се тичу оних догафаја, који стоје у свези са сад р ж а ј е м главнога учевнога п р е д м е т а исте године — узимати.

Молитве. Са учењем молитава могу се саопштнти општа, елементарна знања из Катихизиса, која стоЈ*е с тим учењем у битноЈ* свези, као: о промислу божиЈ *ем, о ан^елима, о цркви, о иконопочитању и т. д.; из науке о богос-лужењу: о храму и главним богослужебним радњама. Символ вјере и 10 ааповиједи. Прелазећи поједине дпјелове К ат и х и а и с а, м огу се поновити и неке молишве , ивлажући нх

иотање; из учења о богослужењу може им се тумачнтн: општи састав литургпјеи посебне богослужебне и обредне радње, које црква употријебљује при свршавању тајана. Уиознавање са црквеним богослужењемЛ^од тога предмета морамо се са свим природпо обраћати молитвама и Катнхизису.— Неки дио те године у сравњењу с другима може се употријебити на иовторавање цијеле в)еронауке. 7. Потреба особитих претходних или приступних лекција из вјеронауке. Премда се религијозно образовање подиже на темељу општег развића човјечпје душе, то ипак не значи, да прво може започети тек онда, кад с.О друго примиче своме крају (мњење Русб-а);