Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 459

1) ГГрије саошнтења учепицима ма каквих зппи>а у готовом облнку — Р^зумије се ондје, гдје буде могуће, — покаже се ученицпма слика, и они посматрајући је, рукопођени пнтањима учптељевим, сами приповнједају , што внде на њој и изводе о томе своје зак.вучгсе и комбинације. Посматрање слике, мора се почети, сасвим природно, од главног предмета. и особа; но те предмете и особе, као и друге — другостепеие, јогп не треба називати њнховим имегшма. ]\ад ученици поемаграју слику, мора учнтељ том посматрању давати својнм питањима такву консеквенцију, да бп она могла касније руководити и ученике да могу у свези и консеквентно предавати садржај слике. 2) Послије размаграња и тумачења садржаја слике, треба да је ученици у свезгг оппшу.

3) Затгш треба учптељ да консеквентно, једноставпо и јасно изложи садржај слике. Тим моментом морамо се корпстити за то, да оставнмо у учеиицима иотиуни утисак. 4) Поелије приповиједања учитељева треба, да ученици то исто поиове. Код тога мора се пптањима исприповиједани садржај доводити у свезу са оним, који су ученици ирије усвојпли; осим тога из уевојене приповијетке могу се правити оваки нли онаки зак.вучци и т. д. 5)- Ствар се може завршити за! кључним формулирањем усвојенога садржаја. Згодно упуство како се употријебљују слике код учења свешт. Историје, можемо наћи у књизи: „Опкгг к /иетоднч. ј рукокод. д/1/л нјгилд . кескл^к по кдрт. си. 1 ИсТОрУн, сн/мп,. [1 'ккцока.

0

0 разлозима који раскидају брачну везу, и о судском ноступку у парници за раскид брака. Нагшсао: Тома Алагић, прота, професор Богословије. (Мјесто наставка свршетак). ^ # , ни са законима, који су мнловали навику својијех Послије овога вал,а нам рећи коју п о другом ! грађана на штсту брачне светиње. Са својијем дпјелу натниса ове радње, о судском иостлучт, ј зд 1 )а1ШМ појмовилгч о браку увела је и друкчији у иарници т раашд брака. Нешто од овога спо- ! наЧ1Ш Р«справ.т>ања и поступања у приликама, мепусмо већ напријед у претресу појединих раз- ј кад се А 0Г0 Л И Р аз Д°Р изм «ђУ м У жа 11 жене 5 а кад је сазнала за извор гријеха, по уиутггву свога божанственог учитеља, нијс искала смрти грјешI нику, него му је тражн.ла лијека од н>егова грн| јеха 1 .) Но црквене уредбе, гледајућп на брак, нијесу дуго имале потпуне врнједности код државнијех власти. Брак је склапан и раскидан пред грађанекмјем судовима, којц су гледалп сало на оно, што муж нудн жеНи и жепа мужу у имању. Тек у IX. впјеку добпо је црквснн благослов брака обвезну снагу у држави, на истоку од цара

лога, којн раскидају брачну везу у православнОЈ црквн. Поступак нрн рЈешавању парбених брачних предмета, и по обичајима и по законима старих парода, бмо је одвећ неуредан иједностран, брЗ и нагао; пшао је впше у прилог самовол>и и распуштености човјечјој, нсго ли врпједности брачној. Од најстаријпх времена ноказује се тежња код л>уди, да сами гасе пламен евоје срџбе камеповањем, спал>пвањем, прекомјерним срамоћењем и бијењем е.војих жена. Црква се није могла слоЈКити са такнм наглим и жестоким поступањем.

Ј ) Мат. гл. 6.. ст. 14.; гл. 18., ст. 22.; Марко гл. 11., ст. 25.; Кол. гл. 3., ст. 13.