Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 п 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

С* Р . 461

својијем дрквама 1 ). — Има дакле судска црквена власт свој коријен у природи саме цркве и у јасним одредбама св. писма; а није унесена у цркву споља као повластица цркви од државе, — што осим свега овога потврђује и судска црквена пракса првијех вијекова, још док су Незнабошци владали. 2. Црквеним правилима: а ) правилима апостолским 2 ); б) правилима васељенских сабора 3 ) и в) правилима обласних са.бора и св. отаца 4 ). 3. Тумачењима овијех правила, која су потекла из пера признатијех канонисга. 4. Символичким и догматичким књигама православне цркве. 5. Историјским свједочанствима. 0. Законима грчко-римскијех и каснијех владалаца. 7. Непрекидном црквеном праксом. — И данас суди епископ лично са својијем савјетом , и свештеницима и свјетовњацима за пријеступе у вјери и моралу, у црквеној служби и управи, посебно за пријеступе у женидби. Од првога почетка епископскога суда било је и требало је епископу вриједнијех и озбиљнијех људи, који би га обавјештавали о разним догађајима у његовој епархији, и потпомагали својијем искренијем савјетом. Овај савјет, коме предсједава еиископ као ириродни предсједник, а у одсутности епископа његов замјеник из једног или другог реда свештенства, — зове се код Грка дикастирија 6 ) или синедрион в ). а код нас и код других конзисторија. Оваких конзисторија, које осим другијех предмета ; имају да расарављају и брачне иарнмце под предсједнишшвом свога еиискоиа , има сваки епнскоп:

1 Дј. апоот. гл. 20., ст. 28.; 1. Тим. гл. 5., ст. 1 9—22. 2. Тим. гл. 4., ст. 2.—5.; Тит. гл. 2., ст. 15., гл. 3., ст. 10. посл. ист. патр. о прав. вјери чл. 10. 2 ) Прав. 12., 13., 15 , 31., 82., 37., 39. 55. 3 ) 1. вас. саб. пр. 5.; халк. саб. пр. 9.; трул. саб. пр. 102.; 7 вас. саб. пр. 4. *) Антиј. саб. пр. 4., 6., 9.. 12., 20.; сард. саб. пр. 13. 14.; лаод. саб. пр. 57.; картак саб пр. 7., 9., 10., 11., 12., 14., 15., 16., 29., 38., 52.. 62., 104., 107., 125., 127.; ТеоФ. алекс. пр. 4. Е ) Црквена дикастирија, црквени суд, асаатсхоу (тсатрсар^ахбу, гтсатр^ахоу) бимсатгјрссл'. 6 ) Свештенички синедрион, светтенички савјет оиуебр!.оу хфу ~/Љјр'.уЉу, преајЗитершу).

у Аустро-Угарској 7 )\ у Турској , у подручју цари_ градске патријаршије 8 ); у Русији °); у Грчкој 10 ); у Србији у Румунији ; у Бугарској 1 ' 2 ). Еод нас постоји још за сада само сарајевска конзисторија , која је устаповљена царском одлуком од 16. марта 1882. Има између осталога да рјешава и брачне иарнице 13 ), и ово њено право изреком признаје и грађанско законодавство, изузевши подјелу имања изиеђу распуштеног мужа и жене и њихове дјеце, коју одређује грађански суД"). Многи страни учени писцн показују па догматички и канонички темел. епископскога суда. Тако у програму старокато.шчкога сабора у Минхену 15 ) под т. Н1. стојн : „Ми се тврдо држимо 7 ) Регламан царице Марије Терезије од год. 1777., § 4. Посебно за нравосдавне Србе, који су под влашћу сријемске карловачке митрополије, дарски „Решкршгг" од године 1868. (IV. А. §. 10. /) и ријешеље црквеног народног сабора у Карловцима год. 1870. •— У бечком дијелу цлревине расправљају брачпе парнице грађански судови, дакле и у Далмацији ; но власни епископ силом своје благодати и свога положаја у цркви вал>а да изрече раскид и одре ђује кривцу црквени кар (епитимију) и забрањује му у други брак. 8 ) Етс.то [Ј1Уј, кроХоуос,: ... ву т0Г5 тха стр:ару:ххоХс, хх1 етарХ'.ах.оГ5 Дсхаат г>р'.о:с, . . . 9 ) В-бдомству судовк духовнмхк подлежатк вс-к д'(;ла: 1. о признаши браковк законнммн или незаконнмми; 2. о расторженГи браковк; 3. обк удостев^реши вк д^иствителности собмтТа браковк (гражд. зак. стр. 817., т. X., ч. И. из 1876., ст. п. 2. уст. дух. копз. — Калашаиков сном. књ. стр. 5.). 10 ) Ооог7 алАо у.а >)'УјУ.О'/ о ауо[лат1хб$ етс: тоО ехх.Хгја [аат1хоб б'. л /,аатгјр:ои гс јлгј уа 5:х а^гј бтгб туј 7 тсроебр:а7 тоО ар"/:ергсо5. оаахи; тсрбд тоОто тсро $уЈЦ8 'У) -ар' аотоО. = Никакву другу дужност иема члан црквеног суда, осим да суди иод ирсдсједигпитвом архијереја, кад га за то позове архијереј (Ријешење јелинскога-атинскога синода од 15. анрила 1854.). п ) Законом од год. 1862. установл.ене су тамо епархијске копзисшорије, које су по новом закону о црквеним властима од 27. априла 1890. добиле име: елархијски духошч с/јдови (чл. 95.), који између осталога суде и о раскиду и о уништељу брака (чл. 96. ; тачка 4.; испор. грдђ. зак. за краљ. Србију § 99.). Но иредсједник тијех епархијских судова није епископ, него тгрошоирезвитер (гл. 99.). 12 ) Пројект устава бугарскога егзархата од године 1870.—1871. и егзархијски устав од 4. Фебруара 1883. паређује, да у престоном граду сваке митроиолије или еиископије буде свегитенички савјет иод иредфдн игитвом мјесноеа митроиолита или еиискоиа (испор. Н. Елагин : Предпол. реФорма церковнаго судч, в Кш. вгор^и, С. Петерб. 1873.). 13 ) Види : „Пословни ред м ове конзисторије § 23., III., 6. 14 ) Грађански парнички поступак за Боспу и Хернеговину од год. 1890., § 1. — Испор. грађ. зак. за цар, аустр. §§ 117., 1264., 1265. и 1266. 15 ) Овај програм је потггисан г. 1871. од Делингера (предсједника), Рајнкенса, Шултеа (дан. вође старок.), Хубера, Масена, Дангеа, Фридриха и т. д.