Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 » 11

В.-Х. ШЈТОЧШ1К

Стр. 461

мужа или жене 1 ). Кад се сумња о неком писменом доказу, иди о љеговом тачном препису, ваља искати потврду од позване власти; а ако је какав пасмени доказ код које власти, може духовни суд искати званичну потпрду • а ако се налази код тужене стране, вал>а да га преда духовноме суду, кад га заиште. Ако кривац тврди, да није писао нека писма, онда треба испоредити ухваћена писма са онпма, за које се врло добро зна, да их је он написао, или га позвати, да напише неколико ријечи. — Може се догодитн, да се и пред;мети ухвате у самом пријеступу, као доказ пријеступа, или да су се нашли код мужа или код жене као знак њиховог везаконитог одношаја са туђом особом. Бива чешће, да и сам суд може познати, да је крив муж или жена, по њиховом пзгледу, по њиховом говору и кретању и т. д. IX. Послије овога позива се тужилац, да каже што има против одговора оптуженога 2 ), и најпослије оптужени да каже што има у своју обрану, и према тужпоцу и према свједоцима 3 ). — Пошто је све, што се односи на парбени предмет прибрано у свезак (савитак) и прегледано особито од стране референтове и бранитеља брака, пошто се учини духовном суду, да је све исцрпл.ено, што се односи на предмет, п пошто је предсједник духовнога суда саопћио странкама све, што се путем истраге дознало, — суд духовии приступа да изрече пресуду, т. ј. да се брачна веза раскпне, или да остане у својој снази. — По правилу, пресуду могу изрећи само чланови духовнога суда, који су редовно пратили ток усмене расправе. Ако се у току парнице учинила каква измјена у члановима, ваља новог члана добро упознати са предметом, прије него своје мигаљење иекаже. — О пресуди и разлозима пресуде треба водити поеебан записник. У њему се, оснм судских чланова, означују странке и њихови заступнпци по имену и презимену, мјесту и занату, означује дан кад је парница отпочета и довршена и пресуда изречена, означују разлози пресуде и прплике, које докаЈ ) На пр. писмена свједоџба од стране власти, да је муж или жена рђавог моралног владања, и да је због блуда кажњена; да је на прмјаву свог брачнога друга жена или муж ухваћен у саживљају са туђом особом, и за то по грађанскоме вакону кажњен био ; да је муж или жена осуђена на робију због каква злочииа; да је муж радио о глави жени или жена мужу, и за то од грађанскога суда каж њена; да је војник на војсци погинуо, или до је неко за мртвог проглашен и т. д. а ) Ово се вове реилика. 8 ) Ово се зове дуплика.

зују те разлоге у кратким потезима, а најпоелије црквена правила и други извори , који те разлоге јасно истичу. Осим овога улази у тај записник и посебно мигаљење кога члана у духовном суду. Овдје се још назначује: која је страна крива, треба ли је осудити на безбрачност, какву епитимију треба да издржи, ко ће подмнрити судске трошкове, код које стране ваља да остану дјеца, жели ли која страна призив на виши суд. X. Владика шаље своју рјешидбу странкама преко протопрезвитера и мјесног свештеника. Ако рјешидба гласи, да брак остане и даље у својој снази, тужилац се може обратити иризивом на митрополитски суд, т. ј. на суд обласиог архијерејског сабора*). Не јави ли се тужилац с ири зивом у тачно одређеном року, онда се извршује иресуда владичанског суда. — Ако рјешидба духог.нога суда гласи, да се раскине брачна веза може се позвати страна која је незадовољна, на виши суд у тачно одређеном времену 6 ). У осталом данас већ сами епархијски судови у крајевима, гдје су згодније прилике за ово, нодносе своје пресуде у бр?чним парницана на потврду вишим црквеним судовима у намјери да стану на иут призивима 6 ). Код нас вриједи пресуда владичанског (митрополитског) суда, без да се шаље прије на нотврду вишој црквеној власти по службеној дужности; а нијесу тако згодне прнлике, да може ко без огромног трошка п труда , ићи преко мтрополптсгсог суда на виши (патријаршки) суд. — У пресуди, коју духовни суд шал.е мужу и жени посебно, ваља назначити разлог, због кога се брачна веза раскида, која је страна остала крива, муж или жена; или да је једна и друга слободна од даљње казни по раскиду брачне везе 7 ). Ово је потребно назначити с тога, да се зна која се страна може оженити или удати, код које могу дјеца да остану и т. д. — Свештенику мјесном 4 ) Испор. халк. саб. прав. 9. и 17. ; антиј. саб. ирав. 20.; картаг. саб. прав. 15., 28. и 125. 5 ) У Русији мора за 7 дана да се јави конзисторији, да жели чинити призив; а за два мјесеца да поднесе нризив конзисторији на виши суд; и да докаже, да енискоиски суд није правилпо ријептио брачну парницу. Конзнсторија пгал»е призив ваједно са својом пресудом „Свјатјејшем Синоду", означи у крагко ток парнице и разлоге, који су послужнли за основ њеној пресуди. 6 ) У сријемској карловачкој митрополијн вриједи као винги суд у овоме : Ажлаторија (призивпи суд) код архијепископа и митронолита; у Србији: Велики Духовни Суд (чл. 219. закона о црквеним властима од 28. априла 1890.); у Русијп : Свјашјејшп Синод (Уст. дух. конз. ст. 255. и 25б). 7 ). Осим епитимије, која се даје етрани, која је дала повода раскиду брака. Разумије се, да се ецитимија не даје неиравославној страни.