Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 508
в.-х. источник
Св. 10 и 11
га еве троје у руку; онда куму. војводи и осталим свима редом сватовима. Сада узму дјеверови један хљебац, те га у средини ножем издубе и иду са младом најприје старом свату и рекну му: „Дедср стари свате, божји брате, закрпи дер ову долину!" А он им дадне у новду дар. На то ови рекну: „Фала стари свате; сретна ти кеса, жива ти дјеца, од Бога благословена. Чујте браћо, ево нам даде стари сват пет форинти, (само ко бајаги, да други више дадну), тога ти мјеета никад номаљкало"; и дјеверови и млада пољубе старог свата у руку. Затим иду редом куму, војводи, свима сватовима, домаћину и домаћици, и тако исто говоре. Касније окупе младожењу те и овај им мора дати новаца. ТТТто год падне новца на пољевачини, на дару и при поласку сватова, то је све невјестино, и она себи промјени у велике цванцике, и на себе те цванцике као накит метне. За вријеме обједа млада са дјеверовима, а младожеља сам око софре ходају, али не послужују (јер има други који служи), те ако млада стоји више кума, тад младожења мора више старог свата и обратно. Дјеверови затим носе између себе преко коца дар невјестин, којим ће све сватове редом даривати. Млада најприје сними са коца онај дар, што је старом свату намијенила, па га савије и заиште једну чашу ракије, па ју метне на онај дар; пољуби етарог свата у руку и онај му дар преда. Затим стари сват зовне приказивача и пружи му тај дар заједно с чашом, а овај приказивач узме дар и чашу у својерукеи стане говорити: „Ој, ти куме! ој, ти стари евате ој, ти војводо ! ој, ти домаћине и сви остала браћа сватови, ево неки Јовица Стјепановић, сина жени, весеље чини и зовно старог свата у сватове, те је исти на весеље дошао и лијепо му се одазвао, те сад га снаха дарује даром; она њега даром, њу Бог здрављом, сваком срећом и напретком. Сви јој реците „помогао је Бог !" А ови одговоре : „Дао јој Бог и помого је Бог!" Приказивач сад узме чашу у руку, па је пружи коме год од сватова, те разавпје дар окрене се и рекне: „Видите драга браћо моја, како је рубина шарена, везена и на образ изнешена, није хркала (спавала) већ је звркала (прела); колико је било на кошуљи жица, толико јој било мочионица, колико на кошуљи писова (веза), толико јој било гиздави снаха и синова. С њпма се поносила као соко тица висином, лисица мудрином, вук касом,
гавран гласом, шаран риба дубљином, Бања Лука пазаром, Градишчани рибом, Стапари курузима, Тешњани сухим шљивама, Дервенчани воловима, Тузлани са соли, Мостарани вином, Ерцеговци духаном, Сарајлије илиџом, ЈБевљани вуном, Приједорчани дебљином; млад момак на врану коњу а на равну пољу; кому је злотвор, убио га Господ стријелом кроз плот; па отишао низ савске лугове купити дугове ; нити дугова покупио, нити се овамо повратио; црњи од лонца, тањи од конца; кроз чибук се провлачпо, у л-ули ноге прекрстио; сви реците помого је Бог !" Затим приказивач метне тај дар старом свату преко десног рамена, а једна између жена узме од старог свата тај дар, метне га себи преко рамена и три пут обигра са тим даром око софре и сватова. Исто тако даље говори приказивач и куму, војводи, домаћину и осталим сватовима. Све онако се чини као и староме свату ; а дар који треба датн младожењи, даје му се, ади он га неће да прими, те тако трче за њим дјеверови, да би ма на који начин на њега бацили; те кад немогу дјеверови младожењу преварити, тада узме једна жена те себи метне преко рамена и три пут обигра око софре. И тако сви сватови сједе до мрака, једући, пијући и веселећи се. Кад се почне смркавати, најприје полази кум својој кући и њега опреме што год љепше могу, а његов дар, што га је кума даривала ставе у његову торбу, и још му метну у торбу једну погачу, једно плеће и наспу плоску ракије. Онда он дарује своју нову куму, са евима се сватовима поздрави, и пође својој кући. Дјеверови са невјестом испрате кума на једно 20—50 корачаја, ту га мало почасте и у руку пољубе. Кум оде својој кући пјевајући а дјеверови врате се натраг сватовима. Касније се сви сватови спреме, али понајприје младу поздраве, даривају и пожеле јој сваку добру срећу и добро здравље, а она сваког пољуби у руку, па онда се сви поздраве и сваки пође својој'кући пјевајући. Дјеверови их ис.прате и пољубе у руку као и кума. Они ту ноћ преноће. код младожењине куће. Заједно вечерају дјеверови, млада и младожења у њиховој згради гдје ће спавати, Кад вечерају дјеверови изиђу из зграде и оду у кућу, младенци остану у згради. Чим је зора лице помолила, млада и младожења устану, млада униђе у кућу да дјеверове буди, да кућу почисте, воде донесуЈ