Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 432

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

сте Га ви исћерали и сатаиом замијенили!? Али у њиховом срцу има Божијег страха, па у чистоћи чувају образ као Божије подобије, да тако виде Госиода лицем у пресвето Лице и чују Његов пресвети глас: ПрЈидите клагословЕННш Оц4 /ИоегЛ, насл^кдбите оутотовлнно{ ва^лп* цртвје сложенјд лнрд 1 ). А шта ћете тад ви што мислите да вас може прашак и маст украсити, и што душевној љепоти претпостављате тјелесну ?! Ва ћете очајио повикиутн: ЕЛжснм неп /иџдм, и оутрЖш ижб не роднша, и сосцћ! иже не донша 2 ). Бог негледа на љепоту него на доброту; код ЕВега је једнак најљепши и најружнији, и једног и другог створио је по своме образу. Оии своје косе у чистоћи чувају; јер су избројени Божиј дар, који украсује њихову главу. А кад би вама сљедовали тад би као и ви љутили Саздатеља бацајући срамоту на: глав8 свок» 3 ), на 1Бегов дар. Па, дакле, за што да се над њима гордите ?! Је ли њих Бог створио као вас ? Хоћете ли ви у гроб као и они ? Грије ли Божије сунце њих као и вас ? Пада ла киша ради њпх као и ради вас ? Је ли сјајност мјесеца и звијезда ради њих као и ради вас? Је ли свеблаги Бог њих као и вас искупио пресветом крвљу јединородног Свог Сина Господа и Спаса нашег Исуса Христа? Је ли њих као и вас учинио нашљедницима царства? С чнм дакле да се погордите ?! С ничим; јер ништа свог немате, нити сте своји; а све што имате, то је дар од Бога. Је л' те да је тако? Тако је, јер: Гд^к тр« ТВИТ'к н ЖИВИТТ^, ННЗВОДИТТ^. ВО ЈДТ\ н козводитк 4 ) Гд^к оувожитт* и ЕОГаТИТТ*, СЛ\Ир= г )^Мат. 25. 34. 2 ) Лук. 23, 29. 3 ) I- Корић. 11, 5. , ч -ГЛ г»

АЕТТ! н ВНСДтТх 5 ) ЕоСТаВЛАбТТ! № зшли оукогд и (5 гн0и1цд воздвизаетх ницјд 6 ) и посадити его са /Мог8фИ/ии Л10дец и пртолх слјвк! дла вх нлсл-кдје и.их 7 ). 1Га зашто се гордите?! Зашто се стидите с њима опћити. поздравити, руковати, и цјеливати светијем Христовнјем цјеливом?! Зашто презирете све што је Богу мило и приступачно ? ! Нема сумње да је све зато, што сте се с гордошћу испунили. У кога је гордост у тога је грпјех, и с њим иде; а согр^кшанмрш же, врази с8тн своегч* животл 8 ). Зато се Господ срди и рекао је: И остлвлк* а, и ГОврафВ лице ,иое Ж ннха 9 ). Ви сте допустили, да се гордељиви ^аво угњијезди у ваше срце, а ои је у својој вјечној пропасти зготовио химну вашој пропасти. И још да се питамо жељом, да ласннје загледамо у грдни образ своје празне ништаве сујете, што је на нас гордост истоварпла, кад нам је душу отровала, а срце и све тјелесне саставе осакатила. Свеблаги Христос, наш Спасите.љ, одликовао се највишом смиреношћу. Он је добровољно претрпио ради нашег спасења: ужасно псовање, гадно пљување, нечовјечно бијење, жуч и оцат, неправедну осуду, трнови вијенац и распнуће; па зар ми да несмијемо чути, ни равнодушно претрпјети ни најмање уврједе што нам ближњи наш по несрећи и незнању нанесе?! Он је нзмио ноге Својнјем ученицима, а зар ми да се стидимо послужнти своме блнжњему, што нам је раван по рођењу, по бједностн и по гробу ?! Оп се усиромашио родио се у јаслима у пештерп, и не ил*а'тх гд - к главк! б ) I- цар. 2. 76 ) Исад. 112- ст. 77 ) I. дар- 2, 8. а) Тов- 12. 10. и\ Г. 41 17