Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 536

к-Х. источник

Св. 12

Бог је смиренијех и очи су Његове на смиреие, јер га смирени љубе. Нека се не хвали мудрп мудрошћу, ни јаки снагом, ни богати богаством, учи св. Јеремије пророк 1 ). И о ни чему се не хвалимо, него: х к <м^ НСА ) & Г Д'^ Д л ^калитсА 2 ). А кад смо се испунили с гордошћу ми смо учинили смртни грпјех. Алн нека је част, слава н хвала Господу, што нам даде времена да се покајемо. Он је рекао св. апостолу Петру да грјешннцима треба опраштати: ссд/их ДЕСАТХ кратх сед<ис()иц(н> 3 ). Па иека наша душа, нага ум, и наше срце замирпше истинитијем покајањем и скроз се одједнимо у Христову смиреност, и примиће Господ нашу чнсту великосрдну молитву кад Му вапијемо да нам опрости, и да нас спасе, јер: Жлгка сми= ренаги; ироиде оклаки, и дондеже приклижитсА, 1) 9. 23, 2 ) КоринК. 1, 31. 3 ) Мат. 18. 22.

нј оут-кшитсА, н не Ц5ст8питх дондеже поскТПТХ КкШШЈН 1 ). И нека нам је свагда на памети и ова наука св. апостола Павла: /ћце о"уко ЛГ пг • Л пг ПГ л л гасте, афб ли пкте, афе ли ипо что ткорите, КСА ЕХ сла'к8 КЖ110 ткоритЈ 2 ). И ако тако свагда будемо радили заиста ћемо бити учасницп у блаженом Божпјем царству, гдје: Ноћи (таме) неће бптп, п неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог и цароваће вавијек впјека 3 ). Гордост води у вјечну муку, а смиреност дружи с Богом. И нека гордост буде свагда од нас далеко, а смиреност нека свагда буде с нама с Господом, коме нека је част слава хвала и држава кроз све вијекове Амин. ЈРисап, 12. октобра 1893. ^) Ис. син. Сир. 35. 17, 2 ) I Корић 10. 31. 3 ) Апокал. 22. 5.

0 дужиостима парохијалног свештепства, \ ГОктиетакУ

0 четвртој дужности свештекичкој Богу за све људе. Четврта дужност свештеннчка, састојч се у молитви, која и све Хришћапе у опште обвезује, а слово Божије ову дужност нарочито свештеннцима налаже, То ћемо овдје говорити: 1) о молитви у опште, која сваког Хришћанина обвезује; 2) о молптви на по се, као парочитој дужности свештеничкој. I. 0 молитви у опште. Као што нам слово Божије налаже, да се Богу молимо, тако исто и наш прпродни и здрави рааум на то нас пооштрава, јер впамо да је један Бог источник и даваоц сваког добра, и да све ствари: доброту, красоту и сплу своју од Нзега добивају, и да Он мшгост и дарежљивост

(Свршетак). МОЛИТИ се своју према свакој сазданој стварн, из велике

својс доброте и непостгокиме премудрости, по свом свемогућству указује колико оће и коме оће, ц да човјек неможе никаквог добра добити, ако му се с неба неда: Ћ Сваки добри дар и сваки поклон савршени од озго је, долачи од Оца свјетлости ", говори св. апостол Јаков (гл. 1 ст. 17). Премда свемогући и преблаги Бог своју милост и дарсжљивост раздаје и дијели из своје превелике доброте, ништа мање дужан је човјек приуготовити се за примање Божнје милости и дарежљивости. Пут овај којим се човјек пма за прпмаље Божијпх блага приуготовити показао је сам Бог, кад је молитву препоручио, рекавши: Иштите, и даИе вам се; тражите, и наЛи пеше;