Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 529

Да с гордошћу нпјесте окужени не би сте своја доброчинства телалили, не би с њнма куповали земаљску славу, и ову предпоставл>али небесиој вјечној слави; пе бп вам зпала лијева што удијелп десна. Ваша тајна доброчинства објавио би Бог на свом праведном суду, вјенчавајући вас за њих бесмртном славом. Па куд вас је одвела гордост ? Та ^аволска шћер с вама упропасти лијепи дом; окужи пол>а, отрова мора и ријеке, уништп дућане, оназади школу; понизи судницу; па шта више, баца мрачну сијен и на свети олтар 1је гори кандило пред „свјатаја свјатим" 1 ), ђе се прпноси бескрвиа жертва Свемогућему Л вс^х и за вс/К 2 ), дар најмилији и најсветији! Али кажите за што да се гордпте од оне сиромашне браће и сестара?! Је ли за то што на вама шкрипи скерлет и свила, и сјаји бисер, злато, и драго камење, а на њима снромашно одијело из свакојакнјех крпица и разнијех боја?!Захтијеватели за то, да вас дворе, и да вам се ропски клањају ђе год вас виде?! 0 биједпи створе, достојнн сажаљења! Зар не знате да је човјетсу тек онда одијело постало потребно кад је у гријех пао. Од тога часа постао је наг, срамотан, стидан и грјешап. Стари мудрац учи: Кх од'клмЈи рнзх н(но\калис<л 3 ). С раскошнијем одијелом очитујемо одобравање праотачког гријеха, и увеличајемо га и украшујемо; псти мудрац вели: оумножишн, некБдеши неповиненх 4 ). Одијело је гријех изазвао, п оно није за, украс, него да голотињу покријемо, и сачувамо од незгодног времена; да пскушење неувећавамо, и саблазни непзазиг ) Воз. на св. литур. Злат. 2 ) Воз. на св. лптур. Злат. 8 ) Ис. с. Сир. 11. 4. 4 ) Ис. с. Сир. 11. 10.

вамо, јер Христос је рекао: Д иже аш,* соЕлазнита едннага! лилки^к сн^ в^крВкчцк^х вх < иа , оуне естк, да иж-кситсд жерновх осеискш на вми еги>, и потонетх вх пбчшгк л^орст ^кн. Горе /шр8 и' совла 'знх. Н8жда во естк прјити соваа'знш /Их: ова 'ч! горс челов'кк8 то /и8 \лл\Ж1 сокла 'знх при\однтх 5 ). Још на самртном часу увидјећемо своје нпштавило и своју пропаст; а кад зажмирнмо да већ непрогледамо, одијело ће с тијелом у гробу иструнути. У вјечном животу тијелу нетреба одијела. Тамо се захтијева: од-клше д8ши 6 ). То одијело душе јесу: наша света чиста, и добра, и праведпа дјела; а стијечемо га, ако смо истинито проникнути узвшпеном светом јеван^елском науком, те заиста испуњени: вјером, љубављу, и надом у Исуса Христа, који обасјава: всАкагш челок^ка град8ш,аги) вх ллјрх 7 ), а којему пјевамо: 1исе, прм<8дрости н С/И^сла пода'телк>, ншци)('а корлштелк, сири^х застбпниче, колд« ш,н\х вра'ч8, исц-кли и просв^ти л^ое сердце, 1нсе, стр!Јик| гр-к^овнмлш и страсте'и таек> покрове'нное, 1исе, и снасн -и /Л 8 ). За сребро и злато рекао је Бог: Н'кстх д8\а вх ни^х 9 ) Неће пас украс сребра и влата одвести у блажено царство. Добра дјела отварају врата небесног царства. Св. Петар вели женама: Њиже да в8дет'К не вн-кшн/ЛА паетен1А власх, и ^вложе'нЈА зла'та, или Лд^кАША ризх л'к= пота: но пота'енкш се'рдца челов'ккх, в& неистл-кши кроткаги> н л»олчаливаги' д^а, еже естк пред КголПх /иногоц-кнно. Та'кш ко иногда и стк1А женк1, о^пова'к>ш,1А на Кга, о^краша'^ секе 10 ). И свети Павле пише Тимотеју: Та'кожде и женк.1 во оукраше'нш л^кпотнол ^А, со стмд ^кшелгА и ц'клол»8дрЈел»х да оукраша'|от 'А 6 ) Мат. 18. 6. 7. 6 ) Свјет. стр. седм. 7 ) Јован, 1. 9. 8 ) Свјет акат. 9 ) Пр Јерем. 10, 14, 10 ) I. 3. 3. 4. 5. _