Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Х.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 25

видно у противности нрема начелу постојаног и свеопштегсвједочанствацијеле цркве, п напомиње потребу напуштања таковог учења, ако римска црква хоће да буде православна. Даље наводи и доказује, да ]е учење англикакске цркве о правилу вјере ближе источном православном учењу од учења рпмске цркве, и да би та црква једино требала, ако хоће да буде сложна с православном црквом, да доведе с тпме у склад неке протпвне елементе у својим символпчким књпгама, и призна неке догме о предању, као што је: опстојање божијег учења, које су аиостоли усмено предали (писмено предање усваја)

и непогријешно очување тога усменог учења у васељенској цркви, које се може показати п утврдити постојаним и свеопштим свједочанством апостолских цркава. У погледу протестанских цркава износи писац, како оне сасвим одбацују правило вјере, коме би било темељем постојано и свеопште свједочанство цркве, већ у томе сматрају за основ само свето ппсмо, које се може тумачити лично, како ко хоће, чиме онда неминовно а у главноме начелу отпадају од саме истинске вјере хришћанске, и хите у наручја рациопализма. (Свршиће се.)

ПОСЛИЈЕ (Приказао свом пријатељу Ђорђи Н. Је ли Србине брате, и тп драгосна Српкињо селе — има ли гдје српска душа, а да не зна за дан првог срлског просвјетит^ља, првог српског архпепи<жона и првог оснивача српске школе светог Саве? — Ја бар мислим да нема те српске душе, која не познаје тај свечани п значајнп дан по васколико Српство без разлике. Ах, Србине брате и Српкпњо селе, то је дан пун-пунцат: побожности, страхопоштовања и српске благодарности. Та, тога се дана сјећа и најокорелији српски грјешник, којн је Српство занемарио, окренјвши му леђа — због каквог му драго личног интереса. На тај свечани дан свака српска душа из свега срца пјева: „Ускликнимо с љубављу! Нравославија наставниче! Пути в' водјашчаго в жизн". Сви српски крајеви натјечу се, који ће љепше прославити чисто сриског народног иросвјетитеља светог Саву. Е, па нп Херцег-Босна земља славна и илеменита у том погледу баш ни мало није заостала

СВ. САВЕ. Милићу, грађанину града Прњавора). Свети Сава — српска слава, Свети Сава — Србина снасава. од Српства с ону страну Саве воде хладне и Дрине воде брзе. Ср(јјр у Боснп и Херцеговини сваке године што љепше и красније прослављају успомену св. Саве, приређујући светосавске бесједе, а већином у корист својих српско-православних икола; и тако ти они Од светосавских бесједа имаду: моралну и материјалну корисш. Светосавске бесједе ирпмили су Срби у Босни и Херцеговини к срцу, и оне су се код њих тако одомаћиле, да их п омања мјеста, па и села обдржавају, гдје само има узданица и засадница српске свпјеети — бпва сриска школа. Прослависмо српског просвјетитеља св. Саву у 1894. и још су нам пуне уши и глава милопојног брујања српских пјесама, патриотичких говора и разних жеља; е, али има нешто, што нас тишти, а то су неке мане, те их баш хоћу ево овом приликом послије св. Саве да споменем што је и тенденција овијек редака. Свети Сава је чисто српски народни светац, слава св. Саве чисто је српска народна слава; е, па онда Србадијо драга треба светосавеке босједе прпређивати у чисто српском духу, а ни у распоред трпати туђе игре, јер што год је не