Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 27

живота, постао је светитељем и угодником 6ожјим, а са својих великих и племенимих дјела заузео^ је прво мјесто у српској историји. Велика су и превелика дјела светитеља Саве, с којима је заслужио, да га, ми Срби данас и навјек славимо и прослављамо. А збиља да су таква, 'јасан је доказ овај, }ер ниједан народ, а особито ми Срби не би могли славити и узноснти једног човјека, који то није заслужио. Особито генијални или богом избрани људи могу да заслуже у народу толике славе и заслуге, а не које-какве трице и надрикњиге. Према дјелима и људи се мјере. Па тако и дјела нашег светитеља Саве, да вам их овдје ређам и износим, ја сам мален духом и пера невјешта, па за то ћу оставити то способнијем људима, који су духом кадри а пера вјештијег да то учине; а ви ћете бити тако добри, те ћете ми дозволити само, да између толиких дјела светитеља Саве, прозборпм укратко: „0 школи некад и сад, и њезином опстанку", Благочестиви Хришћани! Као што данас можемо видјети мпле нам српске школе по већим и мањим мјестпма драге нам домовине, било је времена па их нијесмо имали, шта више било је времена незнам, да ли смо могли п појмпти шта је то школа. Према таквом стању и духу времена лахко је појмптп на коме смо- степену изображења стајали. Били смо са свим запушћени и матери природи предани, да нас она васпита и научи. Од проетпх родитеља долазила је на свијет и проста младеж. И тако је то трајало, разумије се неко вријеме, прелазећп с кољена на кољено. • Док смо се ми Срби с крстом и мачем борили за слободу и домовпну, дотлен су други просвпјећени народи напредовали у проевјети, наравскп подижући школе н удешавајући их према духу народа и другим потребама. И то је главни узрок, да смо ми Срби, што ее тиче просвјете, заостали бпли иза других народа на сто сто. Ми Срби и ако смо у иросвјети изостали иза других просвиЈећених народа, ми се опет тјешитп можемо тиме, што смо задобилн сјајну и златну прошлост. Ми се са нашом прошлости можемо дичити и поносити пред другим народнма, јер ни један народ, могу рећ п, да нема такве прошлоети, као што је има српеки народ. И сунце ако кад помрча и све тумбе да се окрене, опет српска прошлост

остаје СЈајна и ништа ју ниЈе кад^о помрчити, осим опет нас Срба. И ми, т. ј. ако је неумједнемо цијенити и чувати, те евојим немаром, нагленошћу а највише неслогом, могли би не само прошлост нашу оцрнити, него могли би изгубити н оно, што данас имамо. —Могуће је да би ми Срби и још дуго у тако непросвијећеном стању остали, да није што се каже „вријеме куле низ котаре гради, вријеме гради врпјеме разграђује"; јер као што је год било вријеме, кад нијесмо нити смо могли имати школа, зако је опет вријеме донијело, да смо стекли и ако не школе а оно бар српске манастире. У српским манастирима нашли смо ми себи и својој младежи прибјежишта п уточишта. Кад су српски манастири основани, тада је српска младеж јатомице ишла у српеке манастире, тамо се васпитавала и књигу учила. У српским манастирима српска се је младеж његовала и напајала православљем и српскпм духом. Од колике су важности и користп били српски манастири у то доба, види се од туда, што се је највећа књижевност чувала и ширила, и што су нам толико научних људи дали. Та и наш је светптељ Сава у српским мзнастнрпма књигу учио и највишу мудрост докучио. Јер он кад ј - е од својих родитеља отпшао, отишао је са калуђерима у манастир „Хилендар", и тамо се посветио калуђерском чину, обукао на се ризу смирености, да га краси „ни сребро ни злато, веће крјепост и мантија црна". Но као што се може ви,дјети и непобитна истина потврдити, да су нама наши свети манастири од велике важности и користи били, и да смо ми Срби са нашим светим манастирпма .доста у напријед корачили; ипак могу рећи да би, што се тиче просвјете, на сто сто остали иза другпх народа, да не бп Бога сгарог приЈ 'атеља, који према евојој превеликој милости и благости нареди, да и на српском небу звијезда засија — звијезда просвјете. Та звпјезда, која се је на српском небу појавила и засијала, и која ће свијетлити докле тече свијета и впјека. јест наш светитељ и просвјетитељ Сава. Духом и тјелом крјепак, разумом бистрр п мудар наш светитељ Сава, кад је из ерпског манастира изашао, ц кад се је испео на впсок