Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 32

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

већеку водпцу подијелнти 3 а не онако, да се чаше п флаше разбијају п водица просипа. • На св. Богојављење извршене су свечане Божије службе и у једној п у другој сарајевској цркви. У новој цркви. служило је Његово Високопреосвештенетво, гоеп. митрополит са 2 архимандрита, 2 прота и 2 свештеника. На литургији са хора црквеног, одговарало је наше ваљацо пјевачко друштво „Слога". У старој цркви служила су 2 свештеника и парох блажујски госп. Стево Трифковић, држао је проповјед. У овој црквп обично се раније почиље, тако, да и тамошња свечона литија стигне е народом, прије свршетка у нову цркву. — При свршетку литургије у новој цркви, стиглп су у цркву 1Бихове преузвишености: поглавар земље Барон Апел и цивилнп адлатус Барон Кучера, отрани конзули, Генералитет п остала велика господа, а пред црквом стајала је упарађана војска са својом музиком. Тачно у 9 ^ еати. огласили су топовски метци са жуте бастпоне свечану лптију, која се кренула из цркве „Франц Јосифовом" улицом, преко латинске ћуприје, па кроз улицу „цареву махалу" преко ћуприје на Мејдану до „Бепбаше," на извор „Пјенковац", ђе се сваке годпне вода закрштава. Под „небом", кога су носплп нашп дични богословци, и кога је опкољавала почасна војничка стража са пушкама, корачао је наш мптрополит и добротвор народа нашег госп. Ђорђе Николајевић. Око љега су носила два млађа свештеника трикирпје и дикирије, а пред п>им богослов у етихар обучен, носио је архијерејски жезал. За небом су ишла горе поменута преузвишена господа са заступницима велесила европских, генерали и остала г. г. високи земаљски достоја'лственици, чиповништво и народ обојег епола. Пред пебом је пшло упарађено свештенство: Архимандрити, проте и свештеници. Пред овпма два богослова носили су међу собом празнпчну икону, онда ђаци у стихарима са чирацпма и рипидама, богослови са евојим професорима, пјевачко друштво „Слога" на челу еа својим красним барјаком, ђаци велике гимназије, учптељске и техничке школе, војничке п трговачке школе, српеке оеновне школе и више српске дјевојачке школе, градске мушке и впше дјевојачке школе — сви са својим наставницима, војска са музиком и народ. Редовп су билп

одпЈелитп многим црквеним барјацима. Богослови су скдадно пјевали велико „Г.мгк гогподнк нн коди^-к". Музпка није могла свирати ради велпке студени, док се није литија вратпла натраг. На самом извору „Бенбаши", подпгнута је од дрвене јаппје као нека трибуна, застрта и окићена зеленилом и српским заставама, и ту долази само свештенство, веће чиновништво и пеке отлпчније госпође. Водоосвећеље извршио је сам високопреосвештени госп. митрополит, за које врпјеме одају војницп почасне салве п грувају градски топовп, који се обпчно опалп 101 на број. Побожни народ и ту разграби св. воду п литија пстпм редом враћа се кроз српску варош Ћемалушу и Рудолфову улицу — у нову цркву. Кад се наниђе поред старе цркве, свештеници са лптпјом те цркве изостану ту, а друга литпја еа звонењем, испраћа се даље. Пред новом црквом, Високопреосвештени госп. митрополпт захвали се одабраним рпјечнма Преузвпшеном поглавару земље и ос/галој високој господи, који су својом носјетом увелпчали нашу црквену свечапост, поучи и војнике да буду вијерни домовшш п послушни својим старјешинама. И тако се свршава ова значајна свечаносг цркве православне, за коју се п иновјерци отпмају видити. —Полицијаје тада то.шко појачана, да се увпјек пазп на сваки покрет, па лахко ухиљадама људи има п пјанпх и манитих и свакојаких, и опет се ред одржи, како треба. То је што се тиче празннка св. Богојављења ; а сад да впдимо како је и св. Сава прослављен у овоме граду. Дана 13. јануара одслужепа је у вече велика вечерња са бденијем у обје цркве. Литургију, сутрадан. служио је гоен. митрополит, у старој црквп са 1 архимандритом, двојпцом прота, двојицом свештепика п протођаконом На „причасну" држао је говор младп евештенпк н канцелиста конзпсторнјалнн г. Ђорђе БјелановиК Говор му је лијеп и поучап, а особито нам се доиала опа примјена у говору, како је псгда било н како је сад. Овај млади свештеник, богослов рељевски, добро пише, темељито мисли, разложно пзлаже догађаје ц у доста ствари разумнје се, — те није за одмст ако га овдје, као старији похвалнм. По свршетку литургије, кренула се свечапа поворка у велику школску салу, у коју се