Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 54

Б.-Х. ИСТОЧНИК

је младеж нскнарепа, заклетва супрушке вјерности нарушава се, свуда влада потпуна морална трулеж, грубп обичаји, безобразлук, бесавјесност. Отуда долази непоштовање свештенства, власти и свака дрзовитост. А чему се ; питамо, могу паучити иновјерцп од неморалнога народа, гдје су цркве пусте —- крчме пуне, народ одан не молитви — већ пијанству и крађи? А управ због тога, што су се ријечи Христове заборавиле, и нападају многи на вјеру православну, због тога се и нађе по којп безумник, те остави вјеру својих прадједова,вјеру православну. А вјера је православна света и непорочна, као сјајно сунашце, но зли људи, искварени противпицима цркве православне, као црни облаци, помрачују је и срамоте својијем животом. Зар је вјера крива, ако се мрачњаци пе ће ничему да поуче и да виде своју свету вјеру у њеној божанственој величини, да окусе њену сладост ? Зар ие ваља закон Божји, који је на Сннајској гори дат, ако је за вријеме Мојсија било а и сад, има варалица, ху.л>а, убојица, клетвопреступника ? Закои је добар, само је иарод у снојој тами јогунаст. И Мојсије, донесавши закон са горе синајске, кад је чуо, да народ пјева и игра пред златнијем телетом, бацио је у гњеву своме обје плоче пз руку, и оне се разбише. Тако, није православна црква крива, ако

се и код нас на^е таме и безнаравствености, већ то, што ми слушамо непријајатеље наше вјере, вјерујемо њиховом лажном учењу и злобннјем клеветама, а не слушамо нашијех духовннјех пастира, као што приличи Хришћапима, не тражимо свјетлости, не испуњавамо нашијех дужности, које нам налаже света нагаа вјера. Но Бог је милостив. Сада већ свуда продире свјетлост науке. Младеж се учи по школама, чита апостол и појп духовне пјесме у црк1!и и код куКе. Књига корисиих, за народ писаних, штампа се много, само их треба набављати. Свјетлост Христова бол>е ће просвијетлитн млађа покољења, оно ће имати топлије срце за свету нашу матер цркву, а биће п љепша наравственост. Сваки ће Хришћанин бити увјерени, да се од Господа не може сакрити ни један корак пашега живота, ни једна помисао, ни једна па и најтајнпја жеља и чувство: за све, па и за сваку узалудну ријеч, одговараћемо пред Богом. Опда ће престати пијапство и груби обичаји, закои Божји проникнуће душе и тијела људи; иестаће гпуснпјех порока и пријеступа, који нагрђују достојанство човјека и наступиће царство врлина, о којима смо вам писали. А у врлинама је срећа п блаженство човјека. У врлинама је — слава, богаство и дуг живот.

(Наотавиће се).

ГЈ1АВНИ УЗРОЦИ НЕВЈЕРСТВА.

Невјерство се, по свједочељу Бнблије, започело одмах послије куле вавилонске и расељења иарода. Још у старом завјету обраћао се Бог народу Јеврејском: „Лк >д1( / иои ! что готкори ^-к КЛ.ЧТ1 ? ИЛИ ЧИ.ПТ^ ОГКОрЕИ^-К К<П"К ? ИЛИ ЧИ.ИЂ [Т&КИ^-ћ ОТК^Ш^ИТ! /ИИ ! (Мих 6, 3.) КО! окр^тошд шцм клши ко /ии^ погр^шж!! ? (Јеремија 2, 5). Још дуго

до рођеља Хриетова писао јо Соломон: „ртошд ЕО ПО/ИК (111.1АК >ЦЈ1И нгпрлко: АКО [Л/ИОЈЛ&МИНО рОЖД !НИ 61/ИИ И ПО Г!.И11 к8д!Л!г, АКОЖ! Н! ЕМКШ! А^Х" К НЛШЋ рЛЗЛ1!ТГА, АКО /Ј1АГК1Н К03д8х"К.... (ГТреМ. СоЛ. 2, 1 20) С доласком Спасител^евим на земљу, када је тиха струја божанственог учеља почела проницати у дубину срца човјечпјег, да предруго-