Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 101

одрашћују без науке, не знају правилно молити се Богу, не знају као што треба ни прекрстити се. Малишу Жидова уче читати из ране младости, уче га закону Божјему, а код нас није ријеткост сусрести старца, који не може без погрјешке изговорити ни једне молитве, и једва зна, које је вјере и народности. Прошло је више од 1200 година, како су наши прадједови примили скето православље, па се на жалост и данас може наћи доста родитеља, који, не знајући сами читати и писатн, желе, да им и дјеца остану у мраку незнања; с тога их не ша.л.у редовно у школу, ради су да им дијете остаје код куће, туже се на велики порез за школе, противни су многим школама, и т. д. Т.ешко такоЈ дјеци, која одрашћују без свјетлости науке, без знања науке Божје, без сваке корисне наставе!.... За то се и чују непрестано гласови, како дјеца не поштују родитеље, како су им непослушна, чују се гласови о свађама и несугласицама у породичном животу; за то многи изгубе поштење, не стиде се красти ни пијанчовати, па још се хвале тијем. Отуда се ра^а и сиромаштво, народ не иде напријед ни у господарству. Отуда наша села и изгледају жалосно: кућ е

ниске и кукавне, само да се сруше, све су скоро сламом покривене; баште и поља пуста, нигдје нема љеиоте и угодности; тдмо, гдје треба да расте плодно дрвеће прве врсти, тамо расте врба, бреза, безкорисно грмље. Поља су ненаводшена, рана је на шима слаба и ријетка. «Људи иду подерани; домаће посуђе је најпростије врсти. Гдје би могао бити рај, тамо сељаци живе кугеавно од жетве до жетве, утољујући глад дугом- То су — плодови незнања. Ко равнодушно гледа на ту таму, у тога је срце каменито. Милосрдни Хрићшанине! ако ти љубиш брата својега, не жали дати му духовну храну, као што не жалиш гладному дати комад хљеба. Подизањем школа показује се у највећем степену милосрђе према онијем људима, који су наумили провести свој вјек у незнању. Ко је Хришћанитт, нека помогне мла^ему брату. који живи у тами, „?/ свјетлосши Божијој угледаЛе свјетлост". Има их, који су гладни хљеба и који су гладни правде. И једне и друге треба да насити сваки, у коме бије хришћанско срце. „Благо ономе, који разумије нишша и убога, Госиод Ие га избавгши у зли дан " (IIс. 40. 1.). (Наставиће се):

ЧУДЕСА ПРЕСВЕТЕ Б0Г0Р0ДИЦЕ. Написао: Игуман Дионисије Миковић,

управитељ манастира (Наставак.) Чудо II. 0 чудотворној икони пресвете Богородице у Миасијској обитељи Првог септембра, слави наша света црква успомену свете чудотворне иконе пресвете Богородице.

„Бање".

Ова се света икона налазнла у Миасијској обитељи. При иконоборској јереси за вријеме Лава, трећег (716.-741. год.), утопише ову свету икону у језеро звано „Азурово".