Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 104

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Свети Јован тад је живио у Дамаску. Бјеше први савјетник код Амире, турског књаза. Ме^у најревноснијпм поштоватељпма светих икона спадао је и св. Јован. Он шиљаше своја писма по свему грчком царсгву, у обрану поштовања св. икона. Утвр|јујући православне у благочашћу, он још у својнм писмима јасио наво^аше све, што нас св. ппемо учи о поштовању св. икона, и што нас о томе свети богоносни оцгт учшне. Цар Лав добави једно такво Јованово писмо. Нашао је човјека чији је рукопис налик био Јованову рукопису. Цар овоме заповиједи, да му напише писмо од Јованове стране, као да Јован позпвље Лава, као хришћанског цара, да пошаље војску на Дамаск, и да ће га, његовом помоћу заузети без великог крвопролића. Цар пошаље ово лажно писмо Ампру књазу, спроводећи га својим писмом овог садржаја: „Велики књаже, Дамаска града! и т. д. Ништа ннје блажевије него живљети у мнру и љубави по склопљеном нашем уговору, дјелу похвалном и светом. С тога нијесам вољан прекинути друговање с вашом државом, премда ме један тамошњи Хришћаннн, који је код тебе у великој љубави, позивље да подигнем војску на тебе. Да се о томе увјериш, шаљем ти једно његово писмо"! Кад Амира прочита оба писма, позва Јована и показа му их. Јован се сјетио да је то царева злоба, и увјеравао је Амиру да писмо, сдично његовом рукопису, није његово, ни да је шсад и помислио на издају. Амир се није дао увјерити, него изда заповијед да се Јовану одсијече десна рука.

Јованову руку, која осуђиваше кривовјерног цара иконоборца, објееише на пазар да је сваки видјети може. У вече пошаље Јован неке своје пријатеље к Амиру, да га моле да му да руку да је у земљу закопа. Амир се смилова. Јован узео руку па се затворио у своју собу. Ту је пао пред иконом пресвете Богородице и са уздасима и сузама стао молнти: „0 Владичице пресвета Мајко, рођеног Господа мога, ради светих икона одсјече се десница моја, него ти скоро излијечи ову руку моју. Десннца Вшнњег од тебе ро^еног, многа силна чуда учини посреством Твојим. И моју сада десницу излијечи, о Владичице, да могу с њом написати похвалне пјесме у славу Сина твога и у славу Твоју. Тако се молећи задријема и вндје пресвету Богородицу, и чу из св. пконе њезин весели глас: „Гле! здрава постаде рука твоја Јоване, и нежалости се даље ради ње, него ми послужи с њом као што си обећао"! Кад се Јован пробудио и видио излијечену своју руку, обрадова се и испунише му душу благодарна осјећања према неограниченој Божијој милости и Богоматере. Сву ноћ пјевао је највећом радошћу благодарне величајне пјесме, н. пр. „Десница се ТвоЈа Господи прославн снагом! Десна Твоја излијечи пострадалу десну моју. Ти си с тијем уништио злотворе који непоштују свете иконе, Твоју и Матере Твоје. Ти, могућством славе Твоје уништи противнике св. икона, руком мојом". Тад је спјевао пресветој Богородици дивни ирмос; „С9 теск радВетС/Л влагодат* нда , ксАкад тварк" С тобом благодатна радује се свака ствар....