Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 106

Е.-Х. СИТОЧНИК

Св. 3

Нека нас ништа не обмап.ује што је земаљско, јер: „И свијет пролази и жеља његова, а који твори во.љу Божју, остаје до вијека" 1 ). Тако радећи остаћемо у Богу, „да имамо слободу кад се јави, и да се неосрамотимо нред Н>им кад се јави" 2 ). И пјевајмо са светијем Јованом Дамаскином: Ј ) Јован гл. 2. ст. 17. 2 ) Јован гл. 2. ст. 28. 4

СЗ тек'к рлд8етсл кллгодатндА, скакда ткјјж , аггелскГи сокбјж, м чмок-кческш родт*: адскАфжнћш \ра/ие н рак> слоккнми, д'ксткЕ« ннда по^кало, п ;гк нелже Ло'г'к коплотнса и ЛЈладбНЈп/к ккјстк , нрежд( к'кк г к скш Когк на'|н г к, ложесна ко ткоа 1ц )естол 'к соткори, и чреко ткое простра^нн-ке некеск сод г кла. (х) тек-к рад^етс/Л клагодатндА ксАкаА тка'рк, сла'ка тек'к. (Ирмос). (Наставиће се).

0 СВРШАВАЊУ ТАЈНЕ ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА. (Практични р} 7 ковођ за свенггенике).

I. * Над којим се лицима врши тајна је/.еосвећења ? 1. Над ким се управо треба да врши тајна јелеосвећења у нашој православној цркви, на то нам нај боллл одговар даје св. апостол Јаков, кад говорећи о установљењу ове тајне вели: „ болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим 7 и нека га помажу уљем у име Тосаодње... и и т. д. (Јак. 5, 14, 15). По грчком тексту: болује ли ко међу вама (<2а9'еуг[ т:$) опредјељује се у опште човјек немоћан, болестан у правом значењу ове ријечи (Марко 5, 56). Таки је на пр. бно Лазар, брат Мартин и Маријин (ааЈкх!) 1 /), на прагу смрти (Јов. 11, 1—7). Према овоме, по учењу наше цркве, јелеосвећење би требало вршити над болесницима, за које се сумња, да ће да преболе, или боље рећи на болесницима у правом смислу ове ријечи. (Упореди Догмат. Богослов. Пр. Антонија стр. 389 и др.). У осталом, ово још не значи, да за вршење ове тајне треба баш чекати, да болесник изгуби сваку наду на оздрављење, како се обично практикује у западној цркви. На против, по јасномучењу саме ријечи Божје, једна од најглавнијих цијел.и тајне јелеосвећења јесте оздрављење болесниково: „ад молитва вјеремомоД.и %е болеснику, и подигнуЛе га Господ и (Јак. 5, 15). За то је у нашој цркви и усвојено од времена апостолских „преподавати ову тајну не само очајним болесницима, већ и болесницима не тако јако обољелим (Сим. Солунски гл. 285), и V опште немоћним, који осјећају физичку слабост и из-

нуреност, ради исцјељења, њихова у славу Божију" (Новаљ Скрмжал-к ч. IV, гл. 14, § 3). 2. Према овоме, к броју болнпх, над којпма треба вршити тајну јелеосвећења, треба уврстити и ирестарјеле старце , који, по самом закону природе, имају разлога да ишчекују смрт од дана до дана, и за то, разумије се, треба по хришћански и да се припреме за исту. Над овима се дакле може свршити ова тајна, ма и да не болују од какве болести; јер је сама старост болест, чак и по обичном схваћању људском (Треб. II. Могиле, о тајни јелеосвећења Догмат. Богослов. преосвешт. Филарета, ч. П. § 276). 3. Не треба свршавати тајну ј елеосвећења: а) над дјецом, која су недорасла /и јога неразумна, јер по јасном учењу св. апостола, заједно с исцјељењем од болести, благодат ове тајне простире се и на отпуштање гријехова (Јак. 5, 15)', а зна се да се тајна покајања у нас неврши код дјеце до седме године узраста; б) није усвојено у нас свршавати тајну јелеосвећења над војницима, који полазе у рат, нити над путницима, који полазе на далек (морски или. сухи) пут, а тако исто над преетупницима, који су осуђени на смрт, пред извршење ове осуде. Јер ни једно ■ од овијех лица нема ону погодбу, коју апостол тражи као неопходну на пријем ове тајне, а на име не налази се у стању болести, и за то нејма иотребе, да се чини молитва за његово оздрављење. Нарочито за злочинце, осуђене на смрт, неправично је чинити молитву за њихово избављење од осуде, коју су сами заслужили (Треб,