Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 125

сииа, како би с њима побудила завађене и омражене да се помире, опросте и пољубе. Због тога и ова се вечер назива „ томирења и или „ оирошшења и , јер су и први Хришћани првијех вијекова а наши благочаетиви предци пмалп красни обичај на данашњи дан обилазити један другога, ц клечећи са сузним очима искали су узајамно опроштење за све увреде и омразе. Но не само то, и није давно било, а и ви одраслији још врло добро памтите и чули сте онај благочастиви обичај нашијех ђедова и отаца — нашијех старих: кад би трговцп, заначије, умјетници или раденпци при растанку или затварању својијех дућана и радионица, у вече рекли један другоме: „Лаку ноћ брате, и опрости, ако сам те данас у чем било увриједио" ! Лијепи је то обичај био, они су се владали чисто по светоме Писму, које говори: г 11рије него што сунце за гору зађе, иомири се са ближњијем твојим". Да браћо моја, тиме су наши предцп посвједочавали да извршују ону заповијед, којује (Јпаситељ дао апостолима на тајној вечери: п 11о том Ле сви шзнати, да сше моји ученици, ако имате љуоав међу собом а . Без помирења — без братске љубави не само што нам Бог неће опростити гријехове, него нам неприма ни молитве, ии поста, ни зкртве. /Иилогги уофУ л н( ж(ртки, рекао је Он. НТта више, и сама наша вјера у Бога, без љубави узалудна је. Св. Писмо каже: „ Ја - о п ринесеш дар свој олтару^ и ту се сјетгсш да брат твој има нешто на те, остави ту дар твој лред олтарем, и иди ирије те се помири с братом тчојим, тга онда дођи и иринеси дар твој и . По томе узалудно нам је што палимо и оне свијеће пред иконама Божјих угодника, ако љубави хришћанске немамо. Заиста оно је благи раб, оно је друг Христов, којн је тако добра и мека срца, да је склоњен на мир и слогу, који нема пакости и подлих намјера, који не распаљује раздор, неслогу и свађу, бпло у опште или међу појединима, његови ће гријеси бити опроштени, и он ће се назвати сином Божијим.

^ Видите ли драга браћо и сестре, с каквим ријечима еветог Писма побуђује вас мати црква' с каквијем начином и миром треба да корачите у свети пост. Са истинитим покајањем, братским помирењем и љубави корачите у св. пост, бацивши још вечерас на страну све оно, што је Богу противно, што је за душу отпадно, и што је вама и ближњима штетно. Коме је Бог дао имања, нека смирено пружи искру свога имања и угледа: убоге, кљасте, нејаке и старе. Долазите преко године уредније у цркву недјељом и празником, а особито овога поста не само недјељом и празником већ и сриједом и петком на пређеосвећену литургију, јер је велика срамота за нас, што нам већ и иновјерци пребацују да смо немарни, и да смо занемарили и цркву и неке наше старе и лијепе српске обичаје. Трајућега поста распоредите исповијест и приступајте тајни св. причешћа: најприје дјеца ц немоћни старци и старице, па онда здрави п одрасли; и немојте се тискати и гурати, него један за другијем прекрстивши руке скромно и побожно, говорећи: „Ја сам грјешник први у свијету, но ја унапријед нећу бити таквим, ја оћу да се исправим, хоћу да бацим хрђава дјела, да бставим порочне намјере; само сподоби мене, Господи, достојно причестити се пречисти твојих тајна. Вјероју Господи помози моме невјерију, јако ти во истину Христос син Бога живаго, пришеди во мир грјешнија спасти". . . . Пустивши се тако у пучину великог часнога поста, нека нас прате све врлине, које украшавају душу и карактер православног Хришћанина и Хришћанке и правог Србина и Срикпње ; и онда ћемо приспјети крају и примићемо од Бога прву и највећу награду за труд и подвиг, а то је спасење душе. Нека би нас Господ удостојио да сретно, запостимо од свега, да у здрављу препловимо велику иучину светога, часнога и душенолезнога поста, и да достигнемо и дочекамо поклонити се страстима, а у радости душевној и тјелесној да дочекамо пресвијетли дан и празник васкресења Господа и Спаситеља нашег Христа. Амин.