Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТСЛНИК

Стр. 127

народу — у цркве и школе, као и у друг« српске иросвјетие дијељи. И нашег манаетира браћо није заборавио, већ је и овдје завјештао хиљаду форинти, те у знак наше захвалностн ево данас томе добротвору у овој св. цркви спомен чинимо за улокој његове племените душе. Но, дај браћо да вам кажем од којег је рода и порода био тај велики Србин. Па послушајте ме благочаетиви Хришћани! Сигурно, биће ту ко од вас, па да се сјећа блаженопочившег игумана Дионисије Вучковића или како га вп звасте „наш Дине". Па тај мало прпо "споменути српски народни добротвор еин је блаисенопочившег Дионисије Вучковића, коме је било име Коста. Дакле видите браћо, да је наше го^е лист, јер блаженопочивши Тодор — у калуђерству Дионпеије родом је пз Дабра котара Санског Моста. Покојни Коста још као дијете чим му је умрла мати Мара оде у Далмацију у манастир Скрадин стрицу Шпири Вучковпћу, нареченом у калуђерству Силвестер. Код стрица калуђера српску је књигу изучио, а кад му је било осамнаест година оде у Спљет једном Србину трговцу — Тузлићу, који је био родом из Сарајева. Коста као ваљан и вијеран слуга омили Србину Сарајлији тако, да му је пошље смрти све своје оставио, под погодбом да се Коста не смнјеженити, већ све што стече до смрти, да све раздијели у

цркве и школе и друге српске народне потребе, као што је покојни Коста и учинио. Покојник је био стар око 65 година, а све што је ерпско, и што Србина Србпном чини љубио је од свега срца, сиротињи је био мајка и отац. Себи за нашљедника оставио је Србина Херцеговца — по имену Стевана Перовића, овај се такођер неће женити, а све што стече пошље смрти остави ће српском народу на добротворне цијељи, као што су то учинпли покојни Тузлић и наш земљак Коста Вучковић 1 ). Рецимо благочастиви Хришћани; ,. Да Бог прости и помилује нашег мплог земљака Србина Крајишника Косту Вучковића ! Бог му дао души рајско насеље ! А име ће се његово спомињати, док је Србина и српског кољена, сада и свагда во вјекове вјекова амин ! У ман. Гомионици , на Савин дан 1894. г ; Послије изговореног овог „слова" тузкним гласом декламовао је ученик IV. разреда Душан Лазичић пјесму од ваљаног Србина г. Марка С. Поповића „Слава Кости Вучковићу народном добротвору", која се завршује : „Дези мирно добротворе, „Српски синци теби зборе! „Твоје увјек име живи, „Србин му се сваки диви. „Док једнога Срба. траје „У све наше српеке краје „Спомжњаће тебе Косто" ;; Нека ти је ув^јек просто" !!

КРАТАК ОПИС ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТА ПЕТРОВАЧКОГ. (Наставак.)

4. Од варошпце Петровца (2 сата) пођавши преко села Суваје западу, лежп село Вођенпце, са парохијом истог имена. Ову парохију еастављају села: Вођеница, Скакавац, Брестовац, Ваганац Бјелајски, Цимеше, Бусије и Стјењани Мали. По организацији од ове парохије отпашће: Ваганац Бјелајски п Стјењани Мали. Парохија Вођенпчка има сад 336 кућа са 2534 душе. Старосј едиоци су све Срби православне вјере. Досељеника има такође исте вјере и народносги, а има их нешто и римокатоличке вјере, као што ће се даље прп иоређању села назначити. а) Вођенпца село има 140 кућа и 1041 душа. Има овђе 31 кућа досељеника из Лике, који су се од 1879. године овђе наеелили. Они еу правоелавне а има нешто и римокатоличке вјере. У Вођеници још 1879. г подигле су српске добротворке пл. госпође Мис Ирбијева и Џонстонова једну кућу, која је поменуте и 1880. год. служила за школу и од истих добротворки издржавана. Кад оне ове школе у овим крајевима напустише, онда ова зграда претворен? би за ћелију. Прије неколико година народ овој згради догради звоник такође од дрвета, на који једно звоно смјештено буде; те тако ова зграда, — и ако је у потпуно трошном » слабом стању — опетза