Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 132

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

богословског завода у Рељеву, рукоположен је | водне цркве у Рељеву, у којој ће служити до 13. марта 1894. год. у Сарајеву за ђакона за- свршетка П1. и IV. разреда богословије.

РАЗНО.

Изабран за члана академије. Петроградска духовна академија изабрала је г. Д-ра Никодима Милаша епископа далматинског за свога почаснога члана. Радујемо се овом заслуженом одликовању и честитамо велеученом архијереју преосвештеном господпну Милашу. Злосрећни број 13. Сујевјерје велико је чак и у образованих љуДи; доказ број 13. — Кад тринаест лица сједе за столом, скоро свуда у Европи владг1 сујевјерје, да ће једно међу њима умријети у течају исте године. За то има у Лондону и Паризу људи, који воде мпран занат „четрнаестог". У обично врпјеме ручка они чекају у своме стану, да их на брзу руку позову на ручак, гдје се случајно тринаест лица ску пило за столом. Они се увпјек појавл^ују у отмјеном одијелу, за ручком не проговоре ниријечи, но наједу сс што г.ишс могу, па се послије ручка непримјетно уклоне. У Паризу плаћају тим „четрнаестима" по 20, а у Лондону по 25 дпнара за „један рад". Прије неколико година умро је у Лондону такав један „четреаести", који је оставио за собом преко 200.000 динара! Хришћански народи доводе ово сујевјерије у везу са Спаеитељем и његових тринаест апостола, од којпх је Јуда Искаријотскн, послнје своје издаје, на скоро умр'о. Алп догађа се да се при случају, гдје тринаест лица сједе за столом, нагађа чак и име оног, који ће први умрпјети. Тако се догодило у почетку овог стољећа у Верлину. Један министар позове' на ручак, међу осталпма, и једног страног посланика. Друштво бјсгпе већ скупл.ено, кад дипломат примјети домаћину да су тринаест на броју, Министар заетане, али се брзо насмјеши да побије сујевјерје посланика. — „Е добро, рече овај — ја вам могу казати и име особе, која ће прва умријети. Ја ћу то име написати на хартији, коју ћемо ми обоје запечатити. Међу гостима бјеше и једна лијепа, млада госпођа, по изгледу у најбољем здрављу. Она умре послије једног мјесеца! Посланик дојури министру, који

скине печате и зачуђено нађе на хартији име локојнице. Тако ванредни случајеви доприносе, да се сујевјерије утврђује не само код простог народа, \ Но и међу образованим људма. ,л и Српски учитељски конвикт у Новом Саду довршио је своју трећу годнну спреме и издао је рачунски извјештај за прошлу 1893. годину, I из кога се види, да у том друштву има уписано 122 редовна члана (учитеља), од којих је 5 умрло, 6 ис.тупило, а 5 зоог неуплате је оптужено, којп се по томе могу сматратп, да су иступили, те онда има редовни за уплаћивање још 106 чланова. Потпомазкући чланова уписано је 94, од којих је само 1 члан напустио своје обвезе и иступио, а 50 њих су већ исплатили сву своју чланарину, а остали уплаћују редовно са врло малим изузетком. Друштвено се имање показало на крају 1893. год. 21. 272 ф. 72 н. З г најновије доба добило је ово друштво новог легатара. Покојни грађанин земунски Лука НиколиИ оставио је овом друштву 300 фор. које је његова супруга Неда већ уплатила, а добило је и два нова потпомажућа члана г. Дра Љубомира Радивојевипа из Каменице са 150 фор., г. Пају Урошевића из Г. Ковиља са 50 фор. и винковачку штп-сдионицу са 50 ф. те које с тим, које с новим уплатама чланарине повисило се имање овог друштва до I. марта о. г. по новом кал. на више од 22.000 фор. Босиљак је наше најмириеиије цвијеће; њега треба да има свака кућа, јер он је и све' г о цвијеће, од њега се праве ките за пошкропавање водицом, он се у божићни колач меће, њиме се и иконе ките и наше жене га у рукама носе, кад год пођу у цркву. Босиљак се сије сјеменом марта мјесеца. Он воли топлу земљу и сунчану страну. Њега посију прво у лонац, па кад никне, пресађује се у башту, ал тек кад отопле дани. Земља је боља пјесковита него масна. Он воли