Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 95

таке људе: ..Ходите к мени" ! И Он је био такав за вријеме земног живота свога. Тегаки крст носио је Он на себи за све врнјеме свога земног живота — од младеначкијех јасала до пош.љедљега уздаха за вријеме тешкијех крсннјех мука. Њега мрзише за нравду, клеветаху га, гоњаху, ћушкаху и пљуваху, док најпослије не израдише, да буде ос}фен на крсну смрт међу разбојницима. Кад је така судба Богочовјека била, то шта чека грјешнпке смртне! Колико на свијету има несретнијех, уморнијех н обремењенијех! Но има несретннјех, има страдалннка, који су сами криви што страдају и жању плодове несретнпјех својијех дјела, но има их и са свнјем невинијех, који страдају за гријех другијех. Шта је скривило дијете, ако су му отац и мати пијанчовали, навукли на себе разне кужне болести, а оно угледало свјетлост Божију заражено већ шкрофолама. Блиједо, слабо, болеснијех очију, које не подносе свјетлости сунчане, ностаје оно предметом подсмијеха задруге; њега коре, силе на посао, а нема снаге. Или ево још једне не ријетке појаве: отац или мати распу своје имање а послије море дјецу глађу. Колико је ту суза, колико свађе, колико удараца!?.. цијела породица страда и не може се утјешити у својој тузи, којој нема нзлаза. Дога^а се и то, да отац постане злочпнцем, њега отјерају на. робију, а због његова гријеха стнд н срам пада на образ цијеле породице. А зар је мало другијех примјера некинога страдања ? Има их много, тако много, да пх не можемо све нп избројати, а није нн потребпо, јер су онн свима на очима, у животу долазе с њима у додир на сваком кораку.

Но ево искренога савјета вама, невшш страдаоци и свима, за које наступи вријеме тешкијех искушеља. Кад нејмате никога, ко би вас утјешио у тузи, несрећи, нужди, која вас постигне, погледајте с вјером у икону Спаситељеву, и срце ваше чуће слатки звук Његовнх Божанствених ријечи: „ Ходише к мени сви који стае уморни и нптоварени, и ја %у вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научише се од мене; јер сам ја крошак и смјеран у срцу. и наЛи Леше покој душама својијем " (Мат. 11, 28 и 29). Свијет ће се насмијати вашој горкој судбшш и наругаће вам се, али вам не ће бити тако тешки његови подсмјеси, кад сте увјерени, да има неко, ко гледа на вас с љубављу, ко види ваша страдања и сачувствује вама, он ће вам дати мира у вашој тузи, даће окрјепу у те шкијем данима.... То је — Христос човјекољубац. Само се обракајте к ЕБему с надом и молитвом; он ће вас утјешити, лако ћете понијети свој јарам. Он као милосрдан, даће вам снаге, да га поненесете, —- а он ће, кад дође вријеме, и скинути га с вас. — Запнтајте многе страдаонике, гдје су нашли утјеху ? 0! будите увјерени, да нијесу нашли утјехе код људи, којн су својпм подсмјесима и равнодушношћу још повећали величину њихове, и без тога, тешке судбине, већ само код човјекол.упца — Христа. Једини Он није их оставио у горкој гузи, једини Он дао им је снагу, да јуначки пријеђу пут тешкпјех искушења. Приповиједаћу вам овом приликом један, неизмишљенн већ истинити догађај. Прије десет година живљаше у једном граду побожан трговац, који је поштенијем трудом стекао лијеп иметак. Једанпут дођу к њему други, иметком слабији, трговцн и рекоше : „цијена пше-