Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 94

Б.-Х. ИСТОЧНИК

/

Св. 3

„Ходитв ви сад богати, илачите и ридајше за своје љуше невоље које иду на вас. Богаство вагие иструхну, и хаљипе ваше иоједоше мољци. Злато ваше и сребро зар^а... Гле, виче илаша вашијех шсленика, који су радили њиве ваше! — Веселисше се \са земљи и насладисше се; ухранисте срца своја, као на дан заклања". (Јак. 5. 1—6). Много гордости долази од злата и сребра. Ви сте слушали за таке синове богаташа, који долазе у гостионице да гшјанчују, и кад се опију, онда као луди иолупају све посу^е, огледала, намјештај сав поломе и разбацају, као дивљаци или згранути; а родитељи морају касније плаћати сву штету, почињену у лудилу, више пута по неколико хиљада форинти! То је већ врхунац гордости због богаства. Запитајмо те безумнике : не би лн боље било тијем новцем нарани^и гладне, заодјенути наге, платити дуг сиромашне породице, која невино страда ? Зар је већа утјеха видјети поломљено покућство, разбита стакла и огледала, закрчену собу, него гледати радост, спасених од глади и дуговб, и сузе благодарности ? Рушити, ломити приличи само дивљацима и нехришћанима, но никако Хршнћанима, који су позвани да увијек раде добро, које доноси вишу насладу, праву радост и Божији благослов. Горки су, у осталом, плодови таке гордости. Врло се често догађа, да одмах за н.ом слиједи казна. Можемо наћи много таких охолица, који су некад били на врхунцу своје славе, богаства, почасти, проживјели много лијепих дана, а под стару главу живе кукавно, желећи кору насушнога хљеба! Но има, како рекосмо, и бпједнијех охолица, ко ј ц се горде својим малим богаством 11СТ0 тако као и богатадш својим

великим. Премудри син Сирахов ппше, да су н>ему у животу три ствари највпше противне: „убоги горди, богашаш лажливац и сшарац ирељубник и . И ми смо често свједоци тога, како се горди од браће своје сељака биједии сељак, који има пуну кућу свега, а уз то неколико глава марве и толико хљеба, да га не ће требати куповати онда, кад његови сусједи купују, сад ово сад оно. А зар сте мало имали прилике видјети како се горде они, који се науче нешто чптати и писати, па жпве међу неписменима ! Како високо дижу они свој нос! Како су горди и неприступачни: стиде се искрено говорити са својијем сусједом и поразговорити се с њим о свему и свачему. То је — знак мрака и нехришћанскога васпитања. Нека погледа такав сиромашни надрикњига — охолица, на човјека добро васпитана и заиста учена, који, чим је ученијп, тпм је смјернији и снисходљивији, тим више има братске љубави, без обзпра на његова достојанства и богаство. Слиједећи ријечима и примјеру Господа Спаситеља нашега и светих Његових угодника, шта нам преостаје да радимо, ако не да одклонимо од себе сваку гордост, код кога је има, и да будемо увијек и свуда смјернн, добрп, кроткп; онда ће нас и Вог вољети, и добри ће људи увијек сјећати се нас добријем ријечима. 13. Трпљење. „ Ходгше к мени сви који сте уморни и нашоварени, и ја Лу вас одмориши" (Мат. 11. 28). — Иема, нити може бити утјешљивијих, слађих ријечи за свакога, који страда, који је несретан, жалостаи, којп се бори са судбом, којега гоне и вријеђају жестоки непријатељи. Христос зове