Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 154

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и б

на сред земље. 0 томе ев. Јован Дамаскин овако вели; „Сш чктнми крст^к, пр^дшкрлзи држо жизни кт> рли од Богл нл(джджог". Те као што плод овога даваше нашим ираоцима бесмртност тијела, тако је и крсни плод — Христос, извор нашег вјечног живота душевног. Нојев ковчег, који је био од дрва саграђеп и који је род човјечански спасао од општег потопа, био је такође предслика крста Христовог, воји је нослужио људима, да се спасу од потопа грјеховног. Дрва која је Исак на својим раменима понио, кад га је отац водио на нсртву предобразоваху крст Господњи. 0 томе овако вели монах Јеврем: Исак носећи на гору дрва, ишао је као јагње на жртву, а исто тако иђаше јагње цијелога свијета — Христос на Голготу. Мојсеова палица, са којом је чинио многа чудеса водећи свој народ из ропства мисирског, била је такође предобраз крста Христовог. Исто тако и „жезић ЛдршнсЈкг прозАЕш'ш", предобразоваше Христов крст, као што и пјева православна црква: Ж(3/гк ко ОЕрлз"к тлннм пр'('[,и ,1 [Т!А: прозАкнГи.и-к ко П ? (ДрЛЗг8жДД(ТЂ (КА1ЦЖНИКЛ, НЖ/10ДА1ЦЖ Ж! Пр*ЖД! ЦЕрККН, НК(Н"6 ПрОЦК"6т( ДрЕКО кртд, К"К Д(рждк8 И ОуТКЕрЖДЖ1(. Оно дрво које је Мојсеј по божијој заповијести спустио у горку воду у пустињи и тиме је претворио у слатку и питку, такође је предобраз крста Христовог. На воздвиженије чесног крста у канону у четвртој пјесми овако стоји: ГорКОрОДНМА прможи Др!КО.ИТ1 /ИШ1?!(И И1Т01ННКИ п8!Тћ(НН Др(КЛ(, КрИТОДГК КО К/МГ0Ч[[Т'['К> АЗМКШК-ћ ПрОАК/1АА Пр[,10Ж[н'Г(". Исто тако и у петој пјесми предпразнственог канона ово стоји: „/НорржтГл шмлждла Пр(ЖД[ Л1Ш1'!(Н КОДМ, ЗНЛ/ИЖ&А Др(КО/Иг Т(Е( Ч(!ТНК(И Кр(!Т(, ИЛ1Ж( !ЛЛДО!ТК !ПЛ!ИТ(ЛН^[0 -[[/(ОК^КШ/ИЋ И!КЛпл/тг е!и". Јеврејски учитељи доказују, — а и наша црква у својим пјесмама доказује — да се то дрво, са којим је Мојееј горку воду у слатку и питку претворио, назива аделфа, и које је по природи својој врло горко па шта више и смртоносно. Црквени писци тумаче ово тиме, што веле, да је овим Свемогући Бог у наприЈед хтјео објавити, како ће се по времену горчина људског гријеха, још већом горчином Христових страсти опрати и искупити. 0 томе крстовданска катавасија овако пјева: „Горкти ошнјткпшма, »ж[ ш Др(КЛ, Н( Ш1ТЛКИК1, Готоди, Кр(!ТО/И"К К0 !1к> !ОК(рШ(ННШ И!Тр(КИ/[Т, 61И: !(ГЦ) рлди И Др[КО,ИТ, о"у!/»ЛДИ иногдл го-

р(!ТК КОД"ћ ,И(рри (име воде) прошкрлз&кхцн Кр(!ТЛ д^и!ТКО, €Ж[ !КА 1И/1М Н(К(!ЖА К[/Ш1<ШТ-Ц". Давидове гусле, помоћу којих је он и са својом умилном пјесмом кротио свирјепо срце цара Саула, бјеху тако исто предслика крста Христовог, који је са својим пречистим тијелом слично гусалским струнама на дрвету разапет био, и који је као и Давид са овога дрвета крста, блажио и праштао свирјепост својим мучитељима говорећи: „Отч( шп$!ти и.и-к, н( к^дат-к ЕО ЧТО ТКОрАТТ^". Давидова палица и пет камичака са којима је пошао на дива Голијата, била је тако исто предслнка новозавјетног крста, а пет камичака предсказиваху пет рана Христових, које му зададоше његови мучитељи. Осим ових предсллика, има у старом завјету још врло много такових, гдје се ово предобразовање огледало у дјелима неких старозавјетних праведника. Тако је патријарх Јаков. благосиљајући своје синове Јефрема и Манаеију, предсказао слику Христовог крста, положпвши своје руке у накрсг: десну на млађега Јефрема, а лијеву на старијега Манасију. О овој предслици овако поје наша православна црква на празник воздвиженија: „Р^ кћ пр^и^нжи плтрГлрр 1лкшкл НЛ К/[ЛГО!,[ОК(Н['[ ЧЛД"К, Д[рЖЛКНО[ Кр(!ТЛ ТК01ГШ Пр[ДАК,1АШ[ ЗНЛ/И(Н'['[". Крв египатских јагањаца, којом је Бог заповиједио Јудејима намазати прагове својих домова да се од морије, коју је на Мисир послао — сачувају, знаменоваше новозавјетни крст, јер прагове своје по наредби Мојсеовој крстовидно мазаху: ирво горњи дио прага, затим доњи и и посдије једну и другу страну. Мојсеово крстообразно прееијецање црвеног мора, бјеше предобраз крста Христовог, као што се из наших црквених пјесама јасно види : „Кр(!т-к нл-ортдкту /Ио1'!(и кпрА.иш ж[з/10/И"к ч[р/ино( (разумије се море) пр[!^ч(", и даље: копр^ки нлпимк-к нжок^ди/ИО( Шр8ж1( т. ј. крст. Три света старозавјетна мужа : Мојсеј, Исус Навии и пророк Јона, са подигнутим горе рукама молећи се Богу образоваху крст. 0 Мојсеју овако поје православна црква у стихирама на воздвиженије часног крста: „Ч (стнлгш крктд Хр'Г !Т[, д^и[тко прошкрлзикг /Ишпж, пок-бди протнкнлго Амалика кђ п&тмни ннлтт-би: егдл ко про!Тнрлш( рУц^, кр(!тл шерлз-к ткорл" и т, Д.