Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 172

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

пртши као и он свето тијело, оде иа дијево око иријестола и стане на десној страни на своје мјесто, одакле је дошао, други до царских двери очита молитву: „Е^крВно г«споди"... и причести се. Тим редом дужни су примати св. тијело и сви други свештеници по старјешинству 1 ). При томе долазе увијек с лијеве стране и враћају се на десно, а не као на „Коз= /1к>еилП\ д08га", кад свештеници обилазе десно иза најстаријега свештеника. А кад су се тако сви свештеници причестили св. тијелом Христовим пријеђе најстарији на своје мјесто на предњу страну св. пријестола. На реду је сада да се сви прнчесте пречистом крви Христовом, за то, по старјешинству, долазе свештеници с десне стране св. пријестола, сваки се поклони и рече: ,,С1 при \ожд8". Подложивши убрус и узевши чврс.то објема рукама 2 ) с убрусом св. потир изговори сваки свештеник најприје ријечи: „ Ч естниа и гнатма крокс", па се у три маха причешћује. Кад први пут сркне рече: ,,Г.о и,иа отца" други пут: „И скјнл гг , а трећи пут: „И скАтаги) Ллшнк" 3 ), држећи свагда чашу при устима. Па онда отирући своје устне и и потир убрусом додаје „Ое прикоснВсА оустнллгк л\ои,и г к"... Цјелива крај свете чаше и рече три пута: „Оллкл т(В'к воже". Сад х ) Исто, етр. 443. 2 ) Исто, стр. 442.; ЛиколајевиК. Велики типик , стр. 66. 3 ) К. Ннколћскн. Пошк, кк 11384. ^ст. стр. 443. У лптурђиј и св. Јована Златоуста издање у Веницији 1528. написано је ово: „ха1 еу јхеу тсо прштф с роф7Јрат'. лецг'.: е1<; то оуојла тоО тсатро^. Е у бе тф беотерф: у. г А тои о Е о О. 'Е у тм трст<р бе ; хас тоО пуео[1ато?. ; Сгоаг. ЕоХоХ. Уепе! 1638. г. Ово је примио и типик Николајевипев стр. 66. „ Н окла (^крижллћ", стр. 219. § 78., има на томе мјесту: „ С катм коже", п катм кр-бпми", ^ јкатм к ^ з (лнртни, пол1ил8н нлск". Отац Кушепов узео је ојзо пошљедрБе, па још додаје да ту одлучује најстарији свештеник.

најстарији свештеник призове ^акона ријечима: л Д'|'лконс пристбпи". Ђакон поклони се ]'едан пут и рече. „ О ј нри\ожд8"... „К'к= р8н> господи и испов'кд$к»"... а свештеник га прачешћује говорећи: „Прнчлш ,летсА рдг/к вожш Д1Лкои г к ЈШАрект*", и настави по причешћу: ,,0^ прикосн8с<л оустнллгк твоилгк", па све даље како је у Служебиику. При причешћивању свештеносл} г житеља св. тијелом и крви Христовом треба пазити на ово: 1) Онај, који је примио св. тијело, одлази, како је горе речено, увијек лијево около пријестола, испред свештеника, а не иза н.ихових леђа, као што неки раде. 2) Свештеници око пријестола дужни еу мало одступити од пријестола, да свештеник, који носи пресвето тијело, узмогне испред н,их доћи на своје мјесто. 3) Није пристојно наслонити се на пријесто, разговарати се или можда чак и смијати се. 4) Не треба да свештеници, послије како су примили пресвето тијело Христово, цјеливају један другога у рамена као на „Еозлкжњит*. др&гтк. Др^гл". Томе нема трага у уставу, а било би и доста неспретно свршити то, јер свештеници у то вријеме пмаду руке прекрштене. Нема тога ни при архијерејском служењу. Тамо, додуше, цјеливају свештеници десну руку и раме архијереја код ријечи; „ПреподлетсА тев ^, њижрекчч, Прн". али то не чине међусобно и не изговарају ријечи: „Христогк посред^к нлск" „и ес г г к и к8дп "к". 5) Код причешћивања св. крви Христовом ваља горњи крај убруса сваки пут подложити под свештеиичку хаљину, а не, како неки чине, под колијер хаљине испод мантије. 6) Крупице, које су при спуштању честица са св. дискоса у потир пале н*а антиминс, треба опрезно губом покупити и у св. чашу спустити. Није дозвољено крупице сабирати прстима или језиком.