Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 175

иего се поклонхг најстаријем свештенику, изи^е на царске двери до иза амвона. Ђакон, који је дотде сишао са амвона и стао пред иконом Сиасителза, рече: „Го= шод8 ис1/И0/1и<исА а . Свештеник чита заамвону молитву: „К ллгослоклааи клдгослова* ш ,К1А та Господи..." Јјакон, у то вријеме, стоји пред иконом Христа Спасител>а, сагне главу па држи до свршетка молитве орар у руци. По свршетку молитве уђе у олтар, стане на своје мјесто, поклони се пред св. пријестолом, али га не цјелива 1 ), поклони се и најстаријему свегатенику, не иде к жртвенику и не чита молитве „ИсполибнТе злкона и пророкок". Ту молитву чита најстарији свештеншс, па и отпуст говори он. А кад је свештеник отишао у олтар и кад је послије отпуста завјеса навучена, ђакон употријеби „ ска= тда " са страхом и побожношћу. Ако ^акон није за причест т. ј. ако је због тјелесне слабости морао да заложи нешто прије литур^ије, или ако му је то друга литурђија у томе дану, примјећујемо ово: 1) Само при сабориом служешу дозвољено му је, изиимно, да изађе са другим свештеницпма пред царске дчери ради „млчњ нлтмнн^" молитава. 2) г Гакав ђакон неизговара оне ријечи које су приби.љежене пред „возгласом": „Блдгослокжно цдрстко", него само рече тихо: 7 ,Иллгослоки клддмко" а најстарији свештеник благослови га, овај му цјелива десницу и одлази на амвон гдје отпочиње јектеиију са „Елаго« слокм владк1ко". ■>) Послије великога „входа" не обраћа се он к свештенику зи молитву о себи, а тако исто ни свештеник к њему, него, као при почетку литурђије. рече: „Елагослоки кладкжо" а свештеник га благословн па одмах свршује даље свештено служење. 4) Код ријечи: „Пок'кдн8к> м'ксм г к..." не подиже ђакон свјездице над дискосом, х ) Исто.

него то чини најстарији свештеник. 5) Тако исто и при освећењу св. дарова не приступа к св. трапези, нити подиже св. дарове код ријечи „ Т коа Ц ј ткои\"к..." Т о чини најстарији свештеник. Тек послије освећења св. дарова кади он на „Достонно јст-к ...". 6) Он не сабире св. частнца у чашу и не приступа св. трапези у вријеме причестног. Осим тога, у неким мјестима, ие износи такав ђакон св. дарове послије причешћа и не говори „Оо стра= \олгк ЕожТилгк... 2 "). По свршетку св. литурђије сви свештеници и :ђ исон цјеливају св. крст на часној трапези. Антидор даје најстарији свештеник 3 ). Б) Саборно служење без ђакона 4 ). 1. На почетку св. литурђије. „Е^одне" молитве читају се истим редом као и при сдужењу са ђаконом. Проскомиднју и прво ка:ђење свршује најмлафи свештеник, обично трећи и пошљедни. „Возгласк": „Елагослокено царгтко..." и велику јектенију: ,,/Нмро,и Госнодб мо / ИолмгИса " с „возгласомт*" „Ак^ модоклгг'к..." говори прки и најстарији свештеник. Нрву малу јектенију: „Паки и пакн л1мро,ит4. Госиод8 молголил\с<л" с ,.возгласом г к": „Љ ки> ткоа держакл..." изговара други свештеник. Другу малу јектеиију с „возгласом": „Аки> клагт*..." 3 ) Р. д. С. II. 1869. г. т. I. стр. 256—258; Хоинлцк1и. Пј)лк. р8к. дл.а (К-мц. Отд. VI. Ст. IV. § 122. стр 95; г Исшима а Година Н1. бр. 7. стр. 319—321. 3 ) ХоИНЛЦК1Н. Прлк. Д. [КАЦЈ,. Отд. VI. ет. IV. § 124. стр. 96. 4 ) Ово саборно служење без ђакона нрактикује се најчешће код нас на селима о дрквеној слави, али треба саборно служити и онда кад то затраже и друге неке прилнке. У руској цркви има врло лијен обичај. Тамо се саборно служи и тада. кад то зажеле стари и немоћни свештенцци, који су вољни да литурђишу па због слабости своје не могу да то сами, без помоћи других свештеника, учине. Хоинлцкш. Прлк. р^к. д. [ каш ,. Отд. VI. ст. IV. § 121 стр. 94.