Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 185

јева. Ова су два села за сада под парохијом Басташком, Очигрија, Бобољусака п Цвјетнпћа великог). Прије него што пријеђем на опште описивање парохије Бобољутпке, не могу а да коју не напоменем о манастиру Ррмњу, као старини овијех крајева и то што сам о истом дознати и чути могао, па макар и кратко било. Манастир Рмањ (кажем баш „Рмањ" а не другчије, као што му неки впше различних имена дају, јер му се ово име од народа свагда чути могло, па и данас се чуј е а не другчије, те за ово и дрзким, да је најправилније) лежи на десној обали ријечице Унца т. ј. мало више од увора Унца у Уну, а храм му је св. Никола 6. децембра. Народ се обично овдје састаје осим других празника преко године, о Ваведенију 21. новембра, Баговијестима 25. марта и Цвијетима, те све ове празнике као зборове његове сматра. Овај је манастир впше пута, због немира, опустошен па и спаљиван био; тако је што се памтити моме, два пута подизан. Народни заступник Гавро Вучковић код отоманскога је двора у 1863. год. израдио дозволу да се Манастир поправити и поновити смије. Народ чувши за ову дозволу похита са добровољним прилозима те овај заетупник кроз двије године св. обитељ обнови и 1865. год. управ на успеније Богородичино у њојзи буде свршена прва св. литургија која кроз више година свршавана није. Али слава манастира непродуљи више него само и то управ 10 година јер у 1875. кад букну пошљедњи устанак у крајини љутој тад и Манастпр несретна еудба као и многе друге ерпске цркве снађе, те исти од нечовјечних руку лицем на велуку Гос-појину т. ј. 15.. августа спаљен буде. Но окупацији опет поправљен и подигнут буде, који на 6. августа т. ј. на рођен-дан Његовог Величанства Фрање Јосифа I. у 1883. освећен буде. Сад да пређем самом и то кратком опису манастира Рмња. Он је готово од. саме седре озадан а окренут је управо истоку. Његов темељ изгледа управ као крст. Олтар му је полукружан а дугачак 4-75 ш., самога полукруга ширпна је 3'31 т. а свега пак олтара ширина је 6'93 т. Преграда

која раставља Олтар од цркве зидана је. Овај је зид дебео 0 68 т. На овоме су зиду троје двери. Царске су високе 1*96 т. а широке 0'87т., сјеверне и јужне, као и царске високе 1*96 т., а широка 0 - 74 т. Гдавна црква дугачка је 5.67 т., широка 6.39 т., а висока 6-42 т. Препрата дугачка је 6" - 39 т., широка 4.35 т. и висока 5 07 т. Препрата или боље рећи женска црква од главне била је зидом подијељена. На средини тога зида била су врата висока 2.47 т. а широка 0. 92 т. Од ових средњих врата била еу на југу као и сјеверу опет по једна врата (ово је пзгледало као преграда од олтара). Пошљедња двоја и сад постоје, него је зид ове преграде по ередини извађен, те од једног и сад поетојећег ступца до другог има просторије 3' 17 т. гђесу средња врата била. На црквп п то са заиадне стране имају само једна врата која су висока 2.05 т. а широка 1'55 т. Зид црквени дебео је 0'75 центмет. На црквп имају два прозора и то више пјевница, како са јужне тако и са сјеверне стране по један! Они су високи по 1.87 цм. а гоироки по 0'80 цм. На олтару имају три прозора, и то један је управ истоку на ередини полукружног олтара, који је висок 1"55 цм., а широк 0.64 цм.. На раменима олтара имају два прозора и то оба су са источне стране. Они су впеоки по 0.74 цм. а широки по 0 50 цм. У препрати је свод један, а у главној цркви пмају четири, а на средини исте подиже се једно округло кубе, које је од прнлике впсоко 5—6 метара. Са кретом пак, који се на истом кубету подиже биће 7—8 мет. висине. Кубе је са лимом покривено. а на њему инају четири прозора, са четири стране свијета по један, који су виеоки по Г50 цм., а широки еамо по 0'25 цм. Круг олтара покривен је башка и то ниже тако да с поља од земље до покривача има висине 3 80 цм. Олтар односно рамена олтара покривена су опет одвојено те има висине 4"50 цм. Покритач гловне цркве узет је од кубета, па около њега на округао, те је она до покривача висока 6*73 цм.