Bosansko-Hercegovački Istočnik

Сгр. 188

В.-Х. источник

Св. 4 и д

једну епојене. Сад се састоје из села: Трубара, Осредака, Беглука и Тишковца (по новој организацији ово ће бити парохија Трубарска и састојаће сеизсела: Трубара, Осредака, Беглука, Тишковца и Цвјетнића малог). Она броји сад 194 куће са 1563 душе. У овој парохији живе све Срби православне вјере а досељеника нема. а) Трубар, (ово се село дијели опет на сеоца: Трубар, Долове, Ваган и Вучијак), има 98 кућа и 720 душа. У Трубару готово на средини овог села има једна главица звана „Џидовина" на којој се још од кад се памтити мозке, налазило се руком људском прераћена и усађена 2 камена као ступци (може бити да је био још и трећи), на које је метата софра или друго што згодно, те се је ту св. божествена литурђија свршавала. Ово је у мјесто цркве за отоманске власти служило. Још од памтивијека, као и сад на овом мјесту обдржаван је и годишњи сајам на Рождество Богородичино т. ј. 8. еептембра, којом приликом готово из цијелог котара Нетровачког, особито Испоставе Уначке и Граховеке, па и из сусједне Лике народ се састаје. У прошлој 1892. год. на Џидовини положен је темељ новој парохијалној цркви, која се трудом народа и уз припомоћ Високе Земаљске Владе гради по плану, но још довршена није, У Трубару више кућа Ноповића (усопшег попа Петра Поповића прозваног Здјелара) има једна стара зидина коју црквином народ назива, код које се народ прије прошлог устанка на богослужење састајао. Код ове зидине има камена отесанога доста, који су сељани били намјерили да при зидању садашње нове цркве употријебе, али им се трефило много ближе добра камена и на згоднијем мјесту за привожење, па је тако овај не дирнут остао. б) Осредци су село пошавши од Трубарске цркве западу на 1 добар сат хода са 41 кућу и 442 душе. На Осредцима на једном брежуљку званом „Вукелића главица" још прије окупације, а и послије док се. парохије ове ејединиле нијесу, свршавана је св. литурђија. Мисли се а и народ говори да је и овдје негда црква била, али се од тога још ништа поузданог незна.

в) Од Трубара идући западу преко Осредака 2 сата (може бити и што више) уз границу сусједне нам Лике, уз воду Уну, пружило се село Беглуцн са 45 кућа и 336 душа. У овом селу приповиједали су ми да је нађена једна рушевина али се још ништа о њојзи незна, нити се може знати да је ту црква била или не. г) Од Трубара идући југу за једно 2 сата хода настаје село Тишковац и то уз границу Личку, пак се пружа све до заједничке међе Личко-Босанске и Далматинске, која се тромеђом зове и до које се кроз Црни поток, гдје је усташки логор у прошлом устанку био — доћи може. Тншковац село има што под котар Лзевански спада, а ово је Тишковац што котару Петровачком припада, кога има 30 кућа, али од ово кућа послужује парох Петко — тишковачки 20 кућа те парох трубарски Тишковца служи само 10 кућа са 65 душа. 10. Из Трубара пошашви сјеверо-источно преко лијепог сјенокоса „Рњаци" за 2 сата хода на извору ријечице Басташице, која послије врло кратког тока свога (ни потпун километар), губп своје име утичући у ријеку Унац, лежи село Бастаси, које је од поменуте ријечице и своје име добило. Басташка парохија састоји се из села: Бастаса, Великог и Малог Очијева (по организацији саставни дијелови ове парохије биће: Бастаси, Горње Врточе и Доње Врточе). У овој парохији живе Срби православне вјере, међу којима има 7 кућа у 1880. и 1881. год. из Лике насељених, који су као и старосједиоци православне вјере. Парохија Басташка има 196 кућа са 1617 душа. а) Бастаси село броји 132 куће и 1115 душа. Послије окупације оплетена је овдје црква од шепера (плетара) тако, да је сад у врло хрђавом стању. Уз исту подигнут је звоник од дрвета на коме стоје два мала, али сасвим према величини јасна звона. У Баетасима смјештена је и котарска испостава за Унац. Народ намјерава правити овдје цркву од тврдог материјала, али почем ће по организацији Очијево велико, као и Очијево мало припасти