Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 145

вјере, у прва времена хришћанства, за- | сјалн чистијем, светијем, породичнијем животом, пуним љубави и добријех дјела, прекрасним васпитањем дјеце, братољубљем, узорном наравственошћу, која је привлачила к себи најбоље незнабошце и Јевреје, — од тога доба сматра се законити брак наградом богобојажљивог живота жениха и невјесте; у ствари је он темел. друштва и државе. Говорећи о законитом браку, не можемо а да не обратимо пажњу на благослов, који даје брачницима света православна црква. Врло је дирљиво појање 127-ог псалма код вјенчања, који нам изображава блаженство праведних л.уди, здружеиих супрушком свезом. Но први услов, да се достигне то блаженство, јест страх Божији и ходење иушевима његовијем. Ко хоће да ступи у такав савез, мора провести младост у невиности, и те невине душе, које се нијесу уклониле с пута закона, које су провеле младост у тјелесној чистоћи, благосиља Господ, и црква поји жениху: „ Жена је швоја као -родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега ". На земљи иема за човјека веће среће, него имати здраву, милу жену, матер здраве добре дјеце, која са свију страна окружују његов породични стб. Дивно сравњује псалмопјевац таку жену с виновом лозом, на којој висе сочни, слатки гроздовп. који веселе поглед и срце човјека, И супрузи гледају добру своју и богобојажљиву дјецу, која расту и напредују у мудрости, и од које се могу надати благодарности и доброј слави. „ГлвуТако &е биши благословен човјек који. се бвји Госиода". Номишљајте на то, млади људи, у данима младости ваше. Одвраћајте ваше погледе, уши и срца од тјелеснијех иску-

шења, која обично рађају горкијем плодом и одузимају вам благослов Вожји, и која често наносе срам ~ м непоштовање онима, који су пали у грјешне мреже. Живите тако, да можете без гриже савјести примити у цркви на главе своје вијенце невиности и поштења и да брак ваш буде правим кришИанским браком. Тада ћете подићи вграду будућег супрушког живота на самом чврстом темељу. Ма како да је покварен данашњи свпјет, но ипак сретнијех бракова налази се доста у нашем православном српском народу. Налазе се они и ме^у богаташима, а и међу сиротињом, која горким трудом заслужује себи корицу хљеба. Но и богати и сиромашни супрузи подједнако доживљују дане и године сретне и тешке. У сретне дане дијеле супрузи један с другим срећу у умјерености и без самољубља; у црне дане сносе заједнички и међусобно олакшавају тешко бреме нужде, крајње сиротиње, понпжења и гонења од непријатеља. Супруг, гоњен судбом, умораи од тешкога труда, гдје ће наћи утјехе у својој тузи и одмора, ако не код вуће, у друштву драге супруге и миле дјечице? Тамо му пада камен са срца, тамо се кријепи у нади, пооштрава се на рад, да би милим својима прибавио средстава за живот и по могућности осигурао им будућност. Но така породична срећа само је ондје, гдје се код супруга срце са срцем, душа с душом сјединила по Божијој вољи, а не човјечијој, — и што је главно — гдје одјеком брачне свезе није само тјелесна љубав, него гдје је здружена душа с душом вишом наравственом свезом љубави духовне, која проистиче од вјере у Бога, Творца васиопе, који је створио мужа и жену као једно цијело, да буду вијенац свћју другијех твари, —- гдје су супрузи спојени међу-