Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 218

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

Живио је при Аврилијаиу цару (267. године). Дуго времена проживио је у пустин.и строге постећи и најусрдније Боху се молећи. Посвећен је за епископа у Амасији од амасијског Федима. Као епископ показао се ревностан и добродјетељан, једном ријечју достојан свог узвишеног светог чина. С тога га је Господ удостојио великнјех небеснијех дарова и прославио на земљн великијем иудесима, као што о томе читамо и у његовом животопису. Кад се једном св. Григорије ноћу по свом обичају молио Богу, расвијетли се необичном свјетлошку његова ћелија. У свјетлостн угледа св. Григорије жену премного благу и лијепу, и с њом једног лијепог и благог старца. Светп Григорије веома се изненадио и зачудио. Сјетио се да у жени види анђелску царицу, пресвету Богородицу, али се није могао сјетити: ко је онај старац. Из те неизвјеспости истрже га глас пресвете Богородице која повика старцу: „Јоване, љубезни учениче Сина и Владике мога и богословља тезонмепе, покажи тајанство истините вјере овоме Григорију вјерноме слузи учитеља твога да му јасна буде богословска пстина, како га неће моћи побједити ни један јеретик"! Чувши ово св. Григорије позна у старцу св. Јована јеванђелиста. И приближише се к св. Григорију пресвета Богородица и св. Јован, и научише га православном нсповиједању вјере. Његов животописац свети Григорије Ниски, брат св. Василија, пише, да је св. Григорије неокесаријски, по овој науци написао науку о тајинству пресвете Тројице. У свим својим молитвама призвао је у помоћ пресвету Богородицу, и њезином иомоћу учинио је многа чуда на велико дивљење онијех, који су и видјели и слушали. Оедје ћу саопштити једно чудо, да кроза њ' читаоци впде какву милост код Бога уживају сви, који испуњавају његове свете заповиједи и несумњивом вјером призивљу у помоћ пресвету Божију матер. У Неокесарији, гдје је свети Григорије архијереј био, постоји велика ријека по имену „Лвкос" (вук). Она зими иридође и поплави селска поља, подави стоку и много чељади. Околни сељани замоле св. Григорија да им помогне у овој превеликој неодољивој невољи. Св. Григорије препоручи им, да имају наду у Бога, па пође с њима на ријеку, носећи у руци прост сухи штап. На рпјеци се св. Глигорије помоли у себи тајно Богу и пресветој Божијој матери, па забоде у крај ријеке свој штап и велегласно рече: ,,У име Господа нашег Исуса Христа и пресвете Богородице Дјеве Марпје, заповиједам ти ја слуга Божији и Божије матере, да већ не излазиш из корита твога ни да прођенг овај штап мој!" И гле чуда ! Сухи титап пусти жиле, прозелени се и разграна. И ријека се тај час поврати у корито, и никад већ није преко њега изашла! Устане до дрвета „светитељеног штапа"; па се опет на траг врати. * * *• Хришћани! Ни мпели немамо да докучимо Божије тајне. И светнјем анђелима оне су ттепознате. Ни ријечи немамо за безгранично могућство и славу ЕБегову.