Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 296

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

пшеиице, и биће осуђеии на вјечне муке (Мат. 13, 30, 40, 43; 25, 33—46 упореди 3. 12). Ову пошљедњу мисао псалмопјевац и исгсазује у идућем стиху, који овако гласи: 5. С его ради м{ коскреснВт -к нгчјгтикји на сВд-К, ннж( Гр'кшницк.1 кт*. сосктт*. прјкеднки^, Да би иранилније појмили смпсао оних ријечи, које су особито у сланенском преноду нејаспе, треба знатп, да х дру! ч а половипа овога стиха, као и у свнма у оппгге псалмима, допуњава и кроз то објашњава собом прву половипу. По овом кад псалмопјевац говори: „не коскрЕснВтт* иечестик Т и нл сВдт*", не мисли, да је овдје рпјеч о том, као да Вог неће судити безбожпицима, но знај, да неће устати на суд праведних. „ Јер ова ријеч [|раиЕДНм\"к, говори еп. Иринеј, односи се и првом и другом дјелу стпха, исто тако и глагол не коскреснбт ^к. Смпсао расматраиог нам стпха значи то, да ће суд грјешника бити саевпм друкчпји, но суд побожних. Мјесто је ово јасније у руском н српском пријеводу. У руском ријеч шкоскреснбт-к треба схватити у смислу не устоАТ г к, а у српском иаКе се одржагаи. Грјешници се неће одржати на суду, но ће пасти; тада ће праведници са великом смјелошћу стати пред лицем онпх, који су их увриједили. А „иеће се одржати с тога", говори св. Атапасије Велики, „што су као земни прах и пеутврђени у Христу, Који је ослонац вјершша. х 1увши овај глас: „идите Л1 ене проклАтТи ко огнк, к-кчнкш" (Мат. 25, 41), безбожници се неће одржати но ће пастп; јер је казано: „на суд, а не на саслушање". На саслушању, које ће учинптп Господ, сједећи на пријестолу славе своје, они ће битц но неће учествовати у суду, који је обећан праведнима. Јер обећање, које је Господ Исус Христос дао ученпцима својим у ријечима: ,, садете и

кк1 на дконгнддесдтЕ нрестол8, с$длш т е ог/к.ил-' надЕСАТЕ кол-кножа ИсранлЕКо<ид" (Мат. 19, 28), св. ап. Павле по задахнућу Духа светог обећава и свима, који исДтшито вјерују. говорећи; не к-ксчч лн, гаки' скатјн лироки њиВт-к с8дити" (I. Кор. 6, 2); још: „ не гксте ли, гаки) дггелок-к сбднти илил \к1, л не то,чТ|о житеиски\- г к (т. з.). Блаж. Теодорпт, разјашњавајући овај стпх, говорп: „беабожници ће устати, али не на суд, него на осуђење; јер немају нужде у доказпвању и безбожпост им је јасна, очекују пак само казну. А осуђени, по ријечп Господа, на вјечпе муке у паклу огњеном, неће с тога већ бити у збору — „у заједници праведних, но ће бити далеко од њих", тамо, откуд нема прелаза к праведнима: јер меЈју њима је, као што говори Господ у причи о богатом и Лазару, велика пропаст постављена (Лук. 10, 26). 6. Мки> к^кстк Господк л8тк пр<шднк1\'к, и п8тт\ нечестик к|\'к п0гикнет'к. У овим ријечима псалмопјевац „накоди", говори еп. Иринеј, „узрок, зашто пеће безбожници примити на суду славе праведних. Јер, као да говорп ово Давид у објашњавање реченога пред овим, пут праведника пријатан је Богу, а пут грјешника, као пут разврата, непријатан Му је. Ријеч: г !'кст'к, по тумачењу св. Атанасија, стоји мјесто: штује, т. ј. љуби, уважава. Праведни Судпја и до суда све зна, и иема нужде ни у доказима ни у обличењима. Пред очима Божијим све је голо и откривено (Јевр. 4, 13). Нема тајне која се тада неће открпти. „Савјест свакога човјека откриће се пред свима, и објелоданиће се не само сва дјела, која је ко почпнио за сво вријеме земнога свог живота, него н све нгго је говорио и тајне жеље и помисли" (Простр. Катпх. о 7. члану, одг. 5). „ПрТндЕттч Господк нже ко СК-кт^к ПрИКЕДЕТ"К ТаИНДА ТКД1И И ЧЖАКИТ^К