Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 288

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

чаности код Грка биле су искључиво религиозне, код којих су по хбиховом вјеровању и богови судјеловали, а обдржаваше их у нарочиту цијељ, да њима уздигну славу и величнну своје земље. — Владалац римски, Нума Помпилије, узаконио је, да никоме није слободно започети какав озбиљиији посао прије, него што бп му „аугури" открили вољу богова, а то је опет било само с тога, да буде што већи и што славнији Рим. За то и рече њихов велики књижевннк: „Ми смо Римљани бројем мањи од Хиспињана, снагом од Гада, хитрином од Картажана и вјештином од Грка, па смо их ипак надвладали све побожношћу, вјером н мудрошћу". —- Велики инглески државник, Велингтон, запитан једном што мисли, како би се имала уредитн школа, одговори под војпичку: „Ја баш нијесам учитељ и не могу изрицати свој суд о појединим наставним предметима; али баш кад ме питате, могу с правом да речем: ако не буде науцп за основ служила религија , ваша ће бити кривпца, ако у будуће будемо у свијету имали само препреденијех сотона". Саберемо ли све што до сад рекосмо у цјелину, за којом п тежисмо, долазимо до резултата, да је религијозно-морално образовање било главно у свим временима и код свијех народа, и да је и данас у поменутом развићу сила и способностп људских главно „образовање рвлигијозно-моралпог карактера " -— а то н јест оно, за чим треба у васпнтању данас да нам је највпше стало; јер за човјека збнља у људскоме друштву и нема љепше рнјечи нн кеће вриједности, него кад се за њ истински може рећи, да је „карактер". А што рекох „ данас " да треба да нам је највшне стало и то је с разлогом, јер мп на ум паде по нас врло подесна Дистервегова ријеч: „тшо су год слободииуе фор.ие

живота, шо строжије мора бити васиишавање и . 1 Ну васпитавање, о коме говорим ја овдје, не односи се само на дом , на родитељску кућу, већ и на школу , јер као што рече славни Коменскн: „мени она школа одговара потиуно своме позиву, која је истинити дом за васпитање човјека » гдје се дух учеников напаја свјетлошћу и мудрошћу, да би проникао све, што је откривено и тајно, гдје осјећања и њихова кретања упућују врлинн, а срце приклања божјој љубави и њоме напаја, те се сви навикну још овдје поД небом проводити живот небески". — Васпитање, о коме говорим, односи се и на друшшво људско, јер ми требамо добријех грађана а добре грађане рађа само вјера. „Никакво друштво не може опстатп без морала, никакав морал без религије; и нема него религија, која је кадра дати државн сталан н трајан ослои" — потписао је Наполеон Велики. — Св. Јован Златоусти савјетује нам опет овако: „Одњегујеш ли добродјетељна сина, одњеговаће п он добродјетељну дјецу, и на тај ће се начин створити ланац ваљаних обичаја, који ће обавитп све; ланац, копј од тебе истнче и небеснога тн плода доноси". Тако су, од прилике, н по тнјем ријечима, васпитавалн родитељи нашег сриског народа своју дјецу од памтивјека, а тако је васпитавају н данас још онп, којима је вјера „ стара сввтиња". За шо се држимо чврсшо наше свегие иравославне вјере ира^едовске, која нам и народпоснв особине наше собом шијесно сиаја, и васиишавајмо у њој и ио њезиним пачвлима строго наш подмладак. па Лемо тиме иостиЛи СВ6 — све гишо је иод Богом, у људској образовашсти у оиште, и ио нас на ио се\ истипито, лијеио и добро. Раде Калембер.