Bosansko-Hercegovački Istočnik
0*р. 350
На задњвм листу при врху стоји наиисано изблијеђелим мастилом : „Сиа книга глеми Маргаритк монастира Мил^ви (Милошеви) Стго Сави велика(го) чк>творца (чудотворца). дон^сена бис(тк) от стие гори. да служи стеи и велиц-бн цркви дому Спова (Сиасова) и кто хошч^тг отними(тк) некоимк лоуккством да моу нестк пј>ото. ни б^свено: . . .. ГГисах .'нца 1к*(ла) (л стоји одвојено) кг (23.) год. зрод" <—. (7174.) од рођења Хр. 1666. г. V* На задп.ој корици записано је ситно црнијем мастилом: ЈЈ-ј- I »к лето зјГпд (7184.) биетт> (танко јер изгледа као дебело јер) даждев(н) о лето и не сазреше жита ни виногради на наиде снегк вкношчк освиташчу стому димитрГк) и притишче васа жита незрела и непожнена. пркви снег наиде того лета у међудневицу и вк та лета много возвание бистк от нроклетихк агаренк наказа и леха. преимногие страни пленишче п правоЈлавни Христианк вк пленк отв^доше и могие градове разорише. и цркве раскопаше и црковное украшение порушише и вк то лето изиде терзи Махмутк паша на Херцеговину. прогна кочие мимо милешеву и на нима тркокаане његове жене. тогожде проле(ћа) паде снегк мца април(а) е (5.) Днк (ово је забркано мастилом) лковже не бистк по брдние селие от осамк педи. и бистк скотомк четворо но(ги)мк поСнк; кннг!ј шечокн гибелк велиа v и жонд^(и)на (кгжн/1 бистк и преж(де) Ег дле про(ти н днд* того д (4) лета а. (70 аснри —29 пара ^/з)- вкзеспсе каменица". Када су ова два здписа стара, онда је кшига још старија; а пошто стоји, да је донешена и:( свете горе ; то мора, да је тамо и писана! V. Апостол. ГГрегледајући разне Србуље, у кућн госп, Сима СоколовиИа , грађанина фочанског, наиђем на велпки аностол. Дужнна му је'32 цм. шприна 21, а дебљина 6 цм. Ова Србуља лијепо је п читко исписана. Види се, да се писац трудио, да што љепше изради. Листови су сви у цијелости, само задњи лист одваљен је. Књига је укоричена корицама дрвеним и кожом. Корице су биле дивно израђене и вараклејисане.
Св. 9
У средини на предњој корици, једва се види лик Христова распетија, а с десне и лијеве стране, видц се, да су билн ликови некијех светаца, али се не раепознају. Више распетија и испод њега ликови су анђелски, а тако н на сва четири ћошка. Све се то једва распознаје! На задњој корици, лпк је тајна вечера; и она је била вараклејисана. Готово сва почетна слова у апостола, изби љежена су разнпм фигурама и ликовима. Бојом: црвеном, плавом и жутом. На првом листу стоји: „1>оже помози виђесмо есап од кућне наше кирие што је држо Тимоти(је) (ово је Сима Соколовића отац) од године 1861 до 68 за све оста гам дужан Тимотије осто гроша 150 у Табацима. (Ово је занадни дио Фоче, гдје ее налази кућа Соколовића). 5. Априла 1868 попови". С друге стране — на почетном листу, исписано је врло замршено. И гдје будем наппсао знак *, то значи да је у оригиналу подвучено. Исписано је слиједеће: По: ради чела да се даду челе тилсуме шчо она хоће најприје набавити око ока ону кору обрезати ђе око стоји на уз челе укрити да се даду". * Друго да су снажне украсти јара(м) е волова с терзима и са шпицама па метнути под полицу". * „Треће од магареце (магарице) мокраче па закувати брашна ражана па улигаче залпепити да се даду". „Четврто пометину од кобиле и зиев од вучице зиев натнути на улишче". • „Пето о туђице (пчеде) у очи Ђурђевадне узми макасе па више улишча стрискај, друго челаде (чељаде) нека рече(:) гача стрижега (?) стрижем туђици крила (—) стрижи стрижи док острижега (!) тое тилсум само три пута реци тако ii одговорп ти". * Кад се челе покосе узми сто (столица се овамо назива сто) па изврати у вланику (у" уља нику) ноге у небо а макасе расклопи метни на сто расклоплене пах и окренп челама врхк зб(о) жпом помоћи стаће". На другом лпгту с десне стране покрај апостола написано је дужином лиета слиједеће:
Б.-Х. ИСТОЧНИК